Plodored i plodosmena od presudnog su značaja u proizvodnji suncokreta.
Iskustvo poslednjih godina pokazuje da se suncokret mora gajiti u plodoredu, jer u suprotnom bolesti, štetočine i paraziti uzimaju takvog maha, da mogu potpuno da unište biljke. Zato se preporučuje višepoljni plodored, u kojem bi suncokret na istu njivu došao tek posle pet godina, a još bolje posle šest ili sedam godina.
Podaci iz mnogobrojnih ogleda, a isto tako rezultati u širokoj proizvodnji, pokazali su da svakim povećanjem razmaka između setve na istoj parceli prinos suncokreta raste. Razlike u prinosima rezultat su, pre svega, smanjenog broja bolesti čiji uzročnici uglavnom prezimljavaju u zaostalim žetvenim ostacima, bilo da se oni zaoru ili ostanu na površini.
Suncokret dobro koristi vlagu iz zemljista, čak i sa veće dubine. Po toj osobini sličan je šećernoj repi i lucerki, pa ga zbog toga ne bi trebalo sejati neposredno posle ovih useva, naročito na zemljištu sa dubokim nivoom podzemne vode i na kojem godišnje padne manje od 600 mm kiše.
Dobri predusevi za suncokret su pšenica, ostala strna žita i kukuruz, ali pod uslovom da su za kukuruz upotrebljeni herbicidi koji ne oštećuju suncokret. Suncokret je dobar predusev za ozima žita. Skida se krajem leta i početkom jeseni, tako da ima dosta vremena za osnovnu i predsetvenu pripremu zemljišta. Suncokret je dobar predusev i zbog toga što rano sklapa redove, lišćem zaseni zemljište i na taj način sprečava rast korova i smanjuje zatravljenost sledećeg useva.
Nedostatak suncokreta kao preduseva je u tome što se prosipa mnogo semena, koje već naredne godine niče i stvara posebne probleme u sledećem usevu. Ova pojava je naročito izražena na parcelama gde je posle suncokreta posejana šećerna repa.
Izvor: dipl. inž. Darko Simić, PSSS Šabac
Foto: Pixabay, Unsplash