Na prostoru od Lazarevca ka Bukulji i Rudniku prave brendirani kačerski med sa izvoznim dozvolama za Ameriku, Evropu i Bliski istok.
Ovaj med je plod razvoja dužeg od decenije istoimene pčelarske zadruge iz Lazarevca, a sadašnji predsednik Upravnog odbora, Dragan Simić, više od tri decenije je pčelar i zna i pčele i zadrugare.
Kačerski med dobija se sa područja više opština, u zadrugu ga donose kooperanti kojih je u boljim godinama i do 200, a samih zadrugara oko 50.
– Narodski da kažem sav taj med se pomeša u jedan, pa kupažira, analize stalno radi Centar za ispitivanje namirnica (CIN). Tek onda med ide u prodaju sa zaštitni markicama i oznakama geografskog porekla kao kačerski med – kaže Simić.
CIN, objašnjava on, kontroliše i prinose meda, pa u zavisnosti od godine pčelari samo odobrenu količinu mogu da sertifikuju, preko zadruge.
– Poslednje tri godine loši su prinosi meda pa kupaža nije rađena – kaže Simić.
On kačerski med vidi prvenstveno u plasmanu na inostrano tržište.
– Oni prepoznaju vrednost sertifikacije, a naš narod još nije edukovan i za sve to pripremljen. Napravili smo izvozničke papire, pa ćemo verovatno i izvoziti i za Ameriku, Evropu i Bliski istok – rekao je Simić.
Rod meda, a posebno kačerskog, zavisi od podrške prirode i od Boga.
– Čitav posao zavisi pre svega od prinosa meda. A unazad tri godine su bili loši rezultat, ne samo kod nas, nego u Evropi. Priroda se malo poigrala. Ili mi sa njom, ili ona sa nama. Ona nam vraća ono što smo je zagađivali, i uništavali – smatra iskusni pčelar.
Podrška društva ne izostaje, pa Simić navodi da su pčelare Lazarevca za tri godine Grad Beograd i Opština podržali sa 18,6 miliona dinara što je otišlo za nabavku opreme za pčelaranje.
– Baš puno pčelara je dobilo, zahvaljujući gradu, velike subvencije. Evo sad smo u pregovorima sa njima da nam nabave genetskog materijala, kao što su pomagali stočarima. Jer, od raspada stare Jugoslavije niko ništa od genetskom materijala nije uvezao u Srbiju – navodi on.
Direktor zadruge Goran Marković svedoči da je zadruga nastala pre desetak godina i da su osnovali aktivni članovi Udruženja pčelara sa tradicijom od šezdesetih godina prošlog veka.
– Ideja je bila da pčelari ovih krajeva predaju med zadruzi preko koje bi on bio brendiran i zaštićen. Kačerski med dobio je ime po spisu iz 18. veka u kome su Turci zabeležili da na ovim prostorima žive ljudi koji koriste med i piju medovaču – kaže on.
Onih 1.000 km kvadratnih za geografsko poreklo su područja Rudnika i Bukulje, objašnjava Marković. Tu je nezagađeno, priroda je čista, a takav je i zdrav i med koji pakuju.
Pčelari kooperanti sa teritorija Lajkovca, Lazarevca, Ljiga, Mionice, Valjeva, Aranđelovca, Uba u zadruzi mogu svoj med da upakuju, a saradnja za kačerski med zahteva i njihov rad po elaboratu.
– Za kačerski med nije dovoljno da bude sa 1.000 kvadratnih kilometara registrovanog prostora nego je svaka košnica za njega obeležena, ima svoj broj, a na osnovu toga se tačno zna iz koje je košnice koji med. Pčelari donose med u zadrugu, ispituje ga Centar za ispitivanje namirnica, pa se tačno zna koja kanta meda šta sadrži, zatim se smeša i izlazi u teglicama od 400 grama što nam je EU preporučila – kaže on.
Sastav meda određen je po studiji beogradskog Poljoprivrednog fakulteta i profesora Mića Mladenovića i ispitivanja od dve i po godine.
– U kačerskom medu je do 70 odsto bagremovog meda, i po 15 procenata lipe i livadskog meda – kaže Marković.
Uz kačerski, kod nas su sertifikovani i đerdapski med, kao i fruškogorski lipov med, pa se sarađuje sa pčelarima koji ih prave.
Kačerski med je i u korpi Saveza „Original Srbija“ u društvu fruškogorskog meda, ariljske maline, futoškog kupusa, leskovačkog ajvara, sjeničkog jagnjeta. Proizvođači očekuju dodatna domaća sredstva, ali i iz Evrope za promociju.
– Ajvar, malina i fruškogorski med iz Saveza su aplicirali za katalog proizvoda u Evropi. To će plasman proizvoda pokrenuti, a plan je da i druge proizvode Saveza brendiramo – najavljuje Goran Marković.
Uz regionalnu saradnju, pčelarski zadrugari smatraju da je perspektiva i u saradnji sa lokalnim voćarima, i vinogradarima, jer je prirodna i na opštu korist.
Foto: originalsrbija.org