Jedan od problema u plasteničkoj proizvodnji predstavlja prisustvo puževa golaća koji mogu da pričine priličnu štetu.
Puževi golaći, koji su najštetnije vrste kod nas, pripadaju familijama Limacidae i Arionidae. Štete prave izgrizanjem lisne mase i plodova, a štete mogu da naprave i na nadzemnim delovima biljke. U plasteničkoj proizvodnji povrća mogu biti izuzetno štetni.
Kako su aktivni noću, da bi se zaštitili od isušivanja, često se i ne primeti njihovo prisustvo. Međutim, njihovo prisustvo se može uočiti po sluzavim srebrnkastim tragovima koje ostavljaju za sobom.
Preko dana borave u pukotinama u zemlji, ispod listova ili drugim skloništima.
Mere kontrole puževa golaća u plastenicima podrazumevaju redovnu kontrolu vlage, redovno provetravanje, kao i primenu sistema za navodnjavanja „kap-po-kap“ (na taj način vlaga se usmerava ka gajenoj biljci i ne širi po celoj površini plastenika što sprečava stvaranje povoljnih uslova za boravak puževa).
Pored ovih preventivnih mera, preporučuje se i sakupljanje puževa u jutarnjim i večernjim časovima kao i tokom kišnih dana i zaprašivanje oko ugroženih površina raznim sredstvima u prahu koja izazivaju dehidrataciju puževa, prekomerno lučenje sluzi što ih onesposobljava za kretanje (pepeo, živi kreč i dr.).
U našoj zemlji ima nekoliko registrovanih limacida za suzbijanje puževa.
Pužomor pelete Fe na bazi gvožđe-fosfata (5 g peleta/m² ravnomernim raspoređivanjem peleta po površini između redova biljaka ili postavljanjem peleta na gomilice u ranim jutarnjim ili večernjim satima ili pred kišu, nema toksikološki značajnih svojstava koja podležu klasifikaciji te nema karencu).
Limacidi na bazi metaldehida: Carakol 1 g mamaka/m², Metash 3 300 g granula/m² i Push 5 100 g granula/m² (karenca za povrće i krompir je 21 dan, na tretiranim površinama najmanje 7 dana posle tretiranja ne bi trebalo dozvoliti pristup domaćim životinjama, tretiranu površinu ne treba obrađivati 21 dan posle primene, maksimalno se može koristiti dva puta sa intervalom od 14 dana).
Foto: PIS