Na području delovanja RC Vranje zasadi jabuka se nalaze u fazi plod oko polovine krajnje veličine (BBCH 75). Vizuelnim pregledom jabuke u pojedinim zasadima evidentirano je prisustvo simptoma mina na lišću, usled oštećenja gusenica dve vrste minera: minera tačkastih mina (Lithocolletis blancardella) i minera zmijolikih mina (Lyonetia clerkella).
Miner tačkastih mina (Lithocolletis blancardella) spade u značajne štetočine jabuke.
Prezimljava lutka u mini, u opalom lišću. Ženka polaže pojedinačna jaja na naličju lista. Posle piljenja gusenica se ubušuje ispod epidermisa i hrani sokovima lista do trećeg stupnja. Mine su tada male, zelenkaste i teško uočljive.
Larve četvrtog i petog stupnja hrane se parenhimom lista izjedajući ga na više mesta i nastaju mine tačkastog oblika. Mine su između sprovodnih sudova i ne oštećuju ih i list zadržava zelenu boju. Lutka se obrazuje u mini, a leptir napušta minu kroz otvor na naličju lista. Generacije se međusobno mešaju i istovremeno se mogu naći svi stadijumi razvića.
Miner zmijolikih mina (Lyonetia clerkella) češće se javlja u zasadima jabuka blizu šuma. Prezimljava odrasla jedinka u skrovitim mestima. Ženka legalicom pravi zarez na naličju lista i polaže jaja. Gusenica pravi uzdužnu minu koja se od središnjeg nerva proteže po celoj liski.
Najčešće se na jednom listu nalazi jedna mina, ali kod jačeg napada mogu se naći i više mina. Mine su svetle u sredini sa tamnom linijom od izmeta, vijugave postepeno se proširuju sa porastom gusenice, a na kraju su široke i providne. Odrasla gusenica pravi prorez na licu lista i prelazi na drugi list i pretvara se u lutku. Dugim nitima spajaju dve tačke na naličju lista i prave karakterističan pravougaoni kokon.
Osim nabrojanih vrsta, u jabučnjacima su štetni i miner okruglih mina (Leucoptera scitella) i miner prozirnih mina (Lithocolletis corylifoliella). Svi se razlikuju po obliku mina koje obrazuju, koje su karakteristične za svaku vrstu, a zajedničko im je da su štetne gusenice koje tokom cele vegetacije praveći hodnike, t.j. mine uništavaju listove i smanjuju asimilacionu površinu što nepovoljno utiče na razvoj i rod voćaka. Usled jačeg napada može doći do defolijacije, fiziološkog iscrpljivanja voćki, slabog prirasta, smanjene rodnosti i lošeg kvaliteta plodova.
S obzirom da neke vrste minera prezimljavaju na voćkama, a neke u opalom lišću na smanjenje brojnosti se utiče zimskim prskanjem voćaka i zaoravanjem lišća.
Hemijske mere zaštite se sprovode u okviru zaštite jabuke od najznačajnije štetočine, jabukinog smotavca.
Foto: PIS