Iz okruženja stiže sve više informacija da će na tržištu zbog posledica suše biti nestašica određenih poljoprivrednih proizvoda. Uz rast cena žitarica, što je već uticalo na poskupljenje mesa, ovo bi mogao da bude novi udar na džepove potrošača.
Samo u poslednjih nekoliko dana mediji su objavili kako se u Bosni i Hercegovini očekuje drastično manji rod kukuruza, dok u Hrvatskoj, u krajevima gde se tradicionalno proizvodi pasulj, najavljuju nestašicu i veliki rast cena tog proizvoda.
U Srbiji se za sada pominje da će prinos meda ove godine biti slab zbog loših klimatskih uslova, naročito bagremovog. Navodno, to je uticalo i na rast cena, pa već sada u pojedinim prodavnicama med košta od 1.500 do 1.800 dinara.
Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, izjavio je nedavno za Betu da je mraz oštetio prvo cvetanje bagrema i da će na jugu i jugozapadu Srbije na oko 20 odsto teritorije prinos bagremovog meda biti upola manji od višegodišnjeg proseka.
– Da bi pčele mogle da skupljaju nektar, potrebno je da temperatura bude od 22 do 30 Celzijusa, da su noći tople i da je visoka vlažnost vazduha, ali kako takvi uslovi uglavnom nisu postojali, očekuje se slab prinos. Oko 80 odsto pčelara neće uopšte imati meda – rekao je Živadinović.
On je dodao da će biti slab prinos i lipovog i livadskog meda, a da će najbolji biti prinos suncokretovog, koji je takođe kvalitetan, ali ga potrošači na domaćem i stranom tržištu slabo traže. Prinos je, prema njegovim rečima, mogao biti bolji kod pčelara da su ih selili na područja gde je bilo cvetanja, ali su troškovi u tom slučaju veliki i malo njih je to praktikovalo. Živadinović je za agenciju Beta rekao da se posledice slabog prinosa mogu najbolje uočiti preko cena koje rastu i nikad nisu bile više.
Prošlogodišnje zalihe pre svega bagremovog meda su izvezene, tako da će ga nedostajati na domaćem tržištu. Živadinović je istakao i da je Srbija 2020. godine ostvarila do sada najveći devizni priliv od 15,1 milion dolara, prodajom 2.701 tone meda, iako to nije bila do sada najveća količina koja je prodata na inostranom tržištu. Prema podacima SPOS-a, prosečna izvozna cena ostvarena prošle godine bila je 4,85 evra, a najveća količina izvezena je 2013. godine, oko 3.300 tona.
Predsednik ove pčelarske organizacije očekuje i da će se zbog svega navedenog na tržištu sve više nuditi falsifikati meda jer Srbija nema laboratoriju za detaljnu kontrolu, već su one rutinske i odnose se na ispitivanje osnovnih parametara, a za složenije analize trebalo bi uzorke slati u inostrane laboratorije.
Rekao je i da su falsifikati mogući čak i u zemljama koje imaju složeniju kontrolu, pa je nedavno u prodavnici u Italiji med nuđen po ceni od 5,99 evra po kilogramu, a navedeno je da se sastoji od rumunskog i kineskog meda. Istovremeno su trgovci iz Srbije uvozili kvalitetan med po ceni od 7,2 evra po kilogramu.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay, Unsplash