Sa dolaskom lepog vremena i rasta temperature, produžavaju se i boravci u prirodi. Proleće je doba kada raste i populacija insekata, a među njima i krpelji.
Krpelji su spoljašnji paraziti i hrane se krvlju. Njihovo prirodno stanište je trava, na kojoj borave i vrebaju novog domaćina. Određeni procenat krpelja prenosi neku zarazu, te se u ovom periodu savetuje poseban oprez tokom boravka u prirodi.
Staništa krpelja su najčešće šume, travnate površine i predeli prekriveni žbunastom vegetacijom, koja im je neophodna kako bi mogli da se zakače na životinje i ljude kako bi isisali potrebnu dozu krvi koja im je neophodna za dalji razvoj. Posle boravka u prirodi, važno je uvek pregledati i kožu i odeću jer se krpelj često zakači i na odevne predmete i sakriva na mestima gde ga je teže pronaći.
Krpelji ubodom mogu na čoveka da prenesu veliki broj oboljenja, ali je za naše područje najznačajnija lajmska bolest ili borelioza. Za prevenciju od uboda krpelja koriste se sprejevi protiv insekata, ali svakako je važno obratiti pažnju jer krpelj na telu luta nekoliko sati pre nego što se zakači.
Mesto uboda trebalo bi pratiti mesec dana zbog potencijalnog rizika da je krpelj bio zaražen. Antibiotike, kažu lekari, ne bi trebalo uzimati na svoju ruku, a ukoliko se na mestu uboda pojavi koncentrično crvenilo, javiti se u najbliži Dom zdravlja.
Nisu svi krpelji zaraženi mikroorganizmima koji su patogeni za čoveka i životinje, pa ni svaki ubod krpelja ne znači sigurno oboljevanje od ovih bolesti. Samo krpelj koji je i sam inficiran može da prenese infekciju. Nestručno uklanjanje krpelja, premazivanje alkoholom, benzinom i drugim supstancama, takođe povećava verovatnoću nastanka infekcije, te je najbolje, kažu nadležni, da se za vađenje ovog parazita ipak pobrinu stručnjaci.
Izvor: RTV
Foto: Clemson University – USDA Cooperative Extension Slide Series , Bugwood.org, Pixabay