Sezona setve je počela u Srbiji i drugim državama, a sve oči već dugo su uprte u Ukrajinu jer od količine žitarica koje ta zemlja bude uspela da proizvede umnogome zavise cene, ali i dostupnost hrane u svetu.
Poslednja prognoza Ministarstva agrarne politike i hrane Ukrajine je da će u toj zemlji ove godine moći da se zaseje 70 odsto poljoprivrednih površina. U setvu prolećnih useva već su krenule 23 ukrajinske regije, osim Luganska, gde se borbe vode na gotovo celoj teritoriji.
– Ako se u narednim nedeljama razminira teritorija Černjigovske i Sumske regije, koje imaju ogromne poljoprivredne površine, zasejane bi mogle da se povećaju na 80 odsto – rekao je je prvi zamenik ministra Taras Visotski za novinsku agenciju Ukrinform.
On je dodao da će, bez obzira na to smanjenje, Ukrajina imati dovoljno hrane.
– Od planiranih 70, oko 30 do 40 odsto biće za domaću potrošnju. A ostaće i za izvoz – kazao je zamenik ministra.
Naglasio je da su najvažniji sigurnost poljoprivrednika i resursi za rad.
Procene pre samo tri nedelje nisu bile ovako optimistične. Sredinom marta zvaničnici su izjavljivali da neće moći da zaseju polovinu obradivih površina što će se negativno odraziti na globalnu trgovinu hranom. Ukrajina izvozi oko 10 odsto ukupne pšenice i oko 16 odsto kukuruza i jasno je da će se svet globalno suočiti s nedostatkom žitarica. Dodatno situaciju komplikuju i sankcije prema Rusiji i bilans izvoza iz te zemlje.
Poremećaj proizvodnje i izvoza će se svakako primetiti na svetskom tržištu. To donosi neizvesnosti i Srbiji koja je važan izvoznik žitarica, posebno kukuruza ali i pšenice. Agrarni analitičar Žarko Galetin kaže za „Politiku” da je prag cena žitarica odavno pomeren nagore i da će se takvo stanje sigurno još dugo zadržati.
– Približavamo se prvoj proceni da će Ukrajina imati 40 odsto manje zasejanih površina, sada je to na oko 30. Imamo nažalost i naše iskustvo iz 1999. Percepcija država koje nisu zahvaćene ratom je takva da misle da je sve gotovo i stalo. Ali nije, mi smo tada imali čak relativno solidan prinos poljoprivrednih kultura, iako nas je rat zadesio baš u vreme prolećne setve, ceo taj period bilo je bombardovanje – navodi Galetin.
On dodaje da Ukrajina i dan-danas železnicom izvozi pšenicu, svakako da je to otežano, skuplje, ali delimično funkcioniše.
– Biće ipak evidentno manji prinosi jer tu nije samo reč o smanjenju površina, već i o redukovanoj agrotehnici. To će se svakako osetiti na tržištu uljarica, suncokreta gde bi prinosi mogli da budu manji i za oko 40 odsto od njihovog proseka. A potom i pšenice jer je Ukrajina veliki proizvođač i izvoznik. To se već sada vidi na svetskom tržištu uljarica i prerađenog ulja. Mislim da će uljarstvo, ne samo zbog te zemlje koja će definitivno podbaciti, najviše da ispašta – smatra Galetin.
Prema njegovim rečima, svi ovi faktori – pandemija i sukob u Ukrajini – podigli su cene na jedan viši nivo da to ne može tako brzo da nestane.
– Već smo 2011. godine imali veliki pik na tržištu pšenice, potom i kukuruza, ali uzrok tome bile su ekstremne suše u Rusiji. Iako je to bilo jednokratno, tržištu je bilo potrebno šest meseci do godinu dana da se nekako stabilizuje. Ovo su sada toliko duboki i strukturalni razlozi, što znači da će i posledice biti dugoročne – naglašava Žarko Galetin.
Izvor: Politika
Foto: Freepik, Pixabay