Uzgajanje industrijske konoplje u poslednjih nekoliko godina postaje sve popularniji biznis u celom svetu, a samo u Evropi se od ove delatnosti godišnje prihoduje oko 56 milijardi evra.
Mirjana Kordić iz Udruženja konoplja kaže u razgovoru za biznis.rs da je ova biljka, površine pod kojima se nalazi i njena cena doživela ekspanziju počev od 2016. godine. To se dogodilo zahvaljujući upotrebnoj vrednosti industrijske konoplje, odnosno činjenici da može da se koristi od korena do listova i cvetova. Takođe, dodaje ona, u Srbiji se odgaja u potpuno prirodnim uslovima, a sadrži više od 20 aminokiselina, od kojih je devet esencijalnih.
Međutim, postoji izvesna prepreka, budući da je industrijska konoplja zabranjena u prehrambenoj industriji zbog stroge zakonske regulative.
Mirjana Kordić navodi da njeno udruženje služi kao krovna organizacija koja okuplja sve poljoprivrednike koji se bave uzgojem ove biljke i ima pre svega savetodavnu funkciju. Istovremeno, ono i otkupljuje konoplju i prerađuje je za veliki broj sopstvenih proizvoda.
– U Srbiji trenutno ima više od 100 proizvođača konoplje. Kada smo krenuli sa radom bilo je svega 20 hektara useva, a ta površina sada prelazi nekoliko stotina hiljada hektara, što dovoljno govori o rastu proizvodnje ove kulture – navodi Kordić.
Kako kaže, uzgajanje industrijske konoplje ne iziskuje preveliko ulaganje, ali na troškove svakako utiče to da li je poljoprivrednik vlasnik zemljišta ili ga iznajmljuje. Pošto se površine mere u hektarima, to znači da cena rente može da bude prilično visoka. Međutim, biljka kao takva nije previše zahtevna.
Problem je što zakonska regulativa nije dovoljno uređena kako bi u potpunosti bio iskorišćen potencijal ove biljke, i to zbog sastojka THC koji se, za razliku od marihuane koja predstavlja njenu „sestrinsku biljku“, nalazi u veoma malim količinama, te se stalo na tome da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo odluku kojom je dozvoljeno sejanje, ali ne i korišćenje konoplje u ljudskoj ishrani.
Da bi se ovakvo stanje promenilo, osim brojnih udruženja inicijativu za promenu zakona koja bi omogućila upotrebu industrijske konoplje u ljudskoj ishrani podnela je i Privredna komora Srbije (PKS).
– To je grana industrije koja je jako dobro razvijena u mnogim zemljama, pa čak i u mnogim zemljama Evropske unije. Mi smo imali i u Privrednoj komori nekoliko različitih sastanaka i upita i od stranih investitora koji su bili zainteresovani da pokrenu proizvodnju konoplje, ali isto tako i preradu, s obzirom na to da su ovo proizvodi koji se jako dobro prodaju na svetskom tržištu i imaju dobru cenu – rekao je Aleksandar Bogunović iz PKS.
Upravo ovakav sled okolnosti je i doveo do toga da se proizvođači udruže oko inicijative da se zakonodavni okvir uskladi sa razvijenim zemljama, kako bi se iskoristio pun potencijal industrijske konoplje.
Inače, konoplja nije „nova“ biljka i na ovim prostorima ima prilično dugu istoriju. Još u vreme Habsburške monarhije je hiljade hektara bilo posejano njome, a bivša Socijalistička federativna republika Jugoslavija (SFRJ) je sve do sredine 60-ih godina prošlog veka bila među vodećima po proizvodnji u Evropi i svetu. Za razliku od tog vremena, Srbija je pri samom dnu evropske liste po obimu uzgoja konoplje, iako se iz godine u godinu beleži rast.
Istraživači američkog Politehničkog instituta Rensselaer (RPI) proizveli su novu vrstu armaturne šipke od konoplje kao alternativu čeličnim šipkama, koja nema problem sa korozijom kao čelik, a uz to smanjuje emisiju ugljenika tokom izgradnje. Oni navode da Američko društvo građevinskih inženjera procenjuje vek trajanja betonskih konstrukcija na 40 do 50 godina, a da nema korozije bio bi tri puta duži. U tom slučaju bi se značajno smanjila proizvodnja armature, što bi doprinelo manjoj emisiji ugljenika.
Armatura od konoplje se pravi procesom pultruzije u kome se vlakna spajaju i pomoću termoplastike se formira čvrsta šipka. Prvi korak je pretvaranje konoplje u konopac koji sadrži mešavinu prirodnih i plastičnih vlakana. Namotaji ovog konopca se zatim ubacuju u mašinu kreiranu specijalno za ovaj proces. To je CNC mašina veličine malog automobila, koja se nalazi na licu mesta i kuje armaturnu šipku na zahtev, uzimajući iz digitalnih datoteka podatke prema kojima savija i seče proizvod u predviđenom obliku.
Izvor: biznis.rs
Foto: Freepik, Pixabay