Na dalekom severu Evrope, na obalama najvećeg fjorda u Norveškoj, rastu čokoti vinove loze od koje se pravi dobro vino.
Vinarija „Slinde Vineyard“ probila je još jednu geografsku i klimatsku barijeru vinske kulture, a njeni vlasnici, Bjorn i Haldis Bergum, jedni su od njenih istinskih pionira, prenosi britanski „Times“.
Da nije klimatskih promena koje sever Evrope čini sve privlačnijom destinacijom za vinske eksperimente, vinogradi na obalama Sognefjorda ostali bi samo neobičan san vinskih entuzijasta. Danas se ovde, na temperaturama koje dozvoljavaju uspešno gajenje sorti adaptiranih na hladnije klimatske uslove, gaje čokoti solarisa, leon mijoa i drugih sorti, a rezultat vinarskog rada su bela i crvena vina koja počinju da privlače pažnju eksperata, i to ne kao eksperimentalna vina već kao sasvim solidne etikete spremne za regionalna vinska ocenjivanja. Crvena vina su posebno zanimljiva – na geografskoj širini od 61 stepeni ona, kaže struka, ne bi trebalo da se prave, a ovde se ipak prave, i to sa uspehom.
– Čak i iskusni vinski kritičari rekli su mi da moraju da preispitaju svoj odnos prema crvenim vinima koja rastu na severu – rekao je Bjorn Bergum.
On je svestan da svoje uspehe duguje velikoj pretnji po čovečanstvo – naglom rastu temperature.
– Klimatske promene su stigle. Imamo više lepih sunčanih dana, kao danas, kada je 17 stepeni u hladu – kaže šezdesetdevetogodišnji Bergum i dodaje:
– To se nije dešavalo pre 20 ili 30 godina. Sada su i kiše obilnije. Kada sam imao 20 godina ovde je bilo veoma hladno i vlažno, sa dugim zimama tokom kojih smo se skijali po fjordu. Sada su takvi dani retki. Nešto se promenilo. Pre 30 godina ne bi bilo moguće saditi vinovu lozu ovde, a pogotovo praviti dobra vina.
Bergum je od prve sadnje pre 8 godina, kada je počeo sa 500 čokota, danas stigao do 2.700 sadnica. On je uveren da je pred ovim regionom lepa vinska budućnost i da neće biti usamljen u svojim naporima.
– U roku od nekoliko godina ovde ćemo imati lepo vinogorje, naročito kada su bela vina u pitanju, koja u južnim zemljama kao što je Francuska počinju da gube kiseline. Ovde i dalje imamo lepe kiseline i arome, a imamo i mnogo svetlost, ne samo od sunca, već i od refleksija sa fjorda. Još jedan faktor koji nam ide u prilog je i samo tlo, puno minerala iz gline i stena, poreklom iz planina – govori Bergum.
On bez okolišanja priznaje da gotovo svake godine mora da se bori sa posledicama hladnoće i snegova i da njegov posao nije nimalo lak. Uprkos tome, njegov zarazni optimizam doveo je do stvaranja prave male vinske komune na obalama fjorda. Još pet Bergumovih komšija posadilo je vinovu lozu, i u ovom kraju trenutno raste oko 20.000 čokota. Norveško vino već neko vreme nije oksimoron, a uskoro možda neće više biti ni kuriozitet.
Izvor: Vino&fino
Foto: Slinde Vineyard