Ni najiskusniji poznavaoci kretanja cene pšenice u svetu i kod nas ne pamte ovako visoku cenu hlebnog zrna.
– Okolnosti koje su uticale na cenu pšenice su, najpre pandemija‚ a sada rusko-ukrajinski sukob, dve zemlje najveći proizvođači i izvoznici pšenice na svetu tako da je u jednom trenutnu gotovo jedna trećina pšenice bila imobilisana i to je ono što je u najvećoj meri podstaklo rast cena – kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
Rusija je svoje izvozno tržište pšenice ograničila, a nedavno je i Indija (drugi najveći proizvođač i veliki izvoznik) zaustavila izvoz te su to razlozi za apsolutne cenovne rekorde u ovom trenutku. Kod nas je ta apsolutna cena prešla psihološku granicu od 40 dinara po kilogramu bez poreza.
– Nezahvalno je davati prognoze, ali ono što je izvesno je da će cene istrajati na ovako visokim pozicijama. Svetske prognoze su da će tražnja biti za 12 miliona tona veća od proizvedene količine, a to znači smanjenje zaliha, a to sledstveno tome podstiče rast tržišta – objašnjava Galetin.
Ovo je očekivano tim pre što se očekuju manji prinosi (Ukrajina za 30, 40 odsto) uz još jednu nepovoljnu okolnost, a to je globalna promena klime, tj. nedostatak vlage u zemljištu na severnoj hemisferi.
– Ne očekujem neki veći pad cene pšenice u vreme žetve – zaključio je Galetin.
Izvor: RTV
Foto: Freepik