Tropske temperature i nedostatak vlage u zemljištu u maju, u vreme nalivanja zrna pšenice, smanjiće prinos te poljoprivredne kulture u Srbiji za oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, rekao je stručnjak za strna žita Miroslav Malešević.
On je za Betu izjavio da i kada bi odmah pala kiša, da je za pšenicu kasno jer najveći deo korena više nije u funkciji, a na pojedinim parcelama sasušena je i lisna masa, skoro do klasa, pa je ishrana onemogućena.
– Prinos pšenice će biti smanjen za oko 30% u odnosu na prinos iz prošle godine kada je bio dobar i prosečan po hektaru je iznosio više od pet tona po hektaru – rekao je Malešević.
Dodao je da se ove godine može očekivati prosečan prinos oko četiri tone po hektaru, te da će ukupan prinos u Srbiji biti oko 2,5 miliona tona, što je ispod prognoziranih 3,5 miliona tona.
Padavine u nekim delovima na severu Srbije, koje su praćene gradom, kako je rekao, su beznačajne za pšenicu jer su lokalnog karaktera i nedovoljne pošto jer je po kavdratu palo desetak litara.
Malešević je kazao da su ove godine na prinos te poljoprivredne kulture uticala dva nepovoljna faktora, suša i nedostatak mineralnih đubriva, pa pšenica nije mogla da se normalno hrani, već je više „gladovala“.
Nepovoljni vremenski uslovi sa tropskom temperaturom od više od 30 stepeni pet dana za redom, i uz to bez kiše, doprineli su da se razvije, kako je rekao, niz štetočina od žitne pijavice, koja razvija bolest lemu, do biljnih vaši i insekata „pivci“, koji iz zrna izvlače hranljive materije.
– Ne dešava se često da je mesec dana pred žetvu potrebno hemijskim sredstvima zaštititi pšenicu, ali treba voditi računa o tome kolika je karenca pojedinih insekticida da se ne bi desilo da se njegovi ostaci zadrže u zrnu – rekao je Malešević i dodao da je karenca nekih insekticida od 25 do 30 dana.
On je kazao da će, zbog ubrzanog sazrevanja, žetva ječma početi već 10. juna, a pšenice oko 20. juna.
Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da je suša napravila veliku štetu i na uljanoj repici, čiji je prinos prošle godine bio 3,5 tona po hektaru.
– Njoj više ne može pomoći ni da kiša padne odmah, pa će prinos biti značajno smanjen – rekao je Jakšić.
Dodao je da kukuruz, soja i suncokret još odolevaju suši.
Foto: Freepik