Kada je pre dvanaest godina, na osnovu projekta prof. dr Zorana Keserovića sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta i resornog republičkog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede somborska Poljoprivredna savetodavna stručna služba (PSS) na čelu sa Vladimirom Sabadošem, na svom oglednom polju u zaleđu Dunava kod Karavukova posadila prve sadnice trešnje, nije bio mali broj ni onih koji su sa skepsom gledali na pionirski poduhvat plantažnog gajenja ove voćne vrste u panonskoj ravnici, argumentujući suzdržanost činjenicom da trešnji, zbog niskih zimskih temperatura i mraza u precvetavanju, više prijaju drugi klimat i nešto viši tereni.
Koliko su skeptici „promašili“ svedoči podatak da je danas, desetak godina kasnije u punom rodu veliki plantažni trešnjar Zemljoradničke zadruge „Agrodunav“ u Karavukovu koji se prostire na 20 hektara, ali i da, po njihovom uspešnom primeru ubrzano niču novi zasadi trešnje na Zapadu Bačke.
– Tačno je da zbog prolećnog izmrzavanja cveta trešnja preferira nešto više terene i blažu klimu, ali pokazala su se tačne naše procene da će specifična mikroklima ovog kraja stvorena usled neposredne blizine Dunava kao velike vodene površine i dobar izbor sadnog materijala dati odlične rezultate – pojasnio je na „Danu trešnje“ u Karavukovu ceo koncept svojevrsnog buma proizvodnje ove voćne vrste na Zapadu Bačke, Zoran Keserović koji je i bio „spiritus muvens“ celog poduhvata.
– Mi smo ovde išli sa vodećom kržljavom podlogom „Gizela-5“ i izabrali smo ne najraniji sortiment, kao što su mnogi izabrali, nego smo išli sa sortimentom od tri do šest nedelja zrenja, a glavne su nam sorte regina, koja daje standardno dobre rezultate, i karmen, koja se pored izuzetno dobrih rezultata pokazala i kao otprona na niske temperature – svedoči vodeći srpski stručnjak za voćarsku proizvodnju.
– Uz proređivanje cveta uspešna je i ferovia, italijanski ponos koji je u pokrajini Pulja zasađen na čak 17.000 hektara, dok se uz veštačku oplodnju bumbarima ovde u Karavukovu postižu odlični prinosi i kod kordie, koja je standard u Evropi i po kojoj se formiraju cene na svetskom tržištu, iako je ona jako osetljiva i namenjena prevashodno za vinogradarske terene – kaže prof. dr Keserović, po ko zna koji put podsećajući da Bačka nije samo žitnica, već ima i velike voćarske potencijale zbog postojanja Subotičko-horgoške peščare, Telečke i Titelske visoravni, kao i ovim primerom dokazanog priobalja Dunava koji veličinom stvara svoj vlastiti mikroklimat.
– Na ovom voćnjaku radili smo i radimo i sa „svitovima“ Instituta iz Bolonje, poput svit gabrijel i svit lorenc koji daju jako krupne plodove, čak 28 i 30 milimetara, koji su pored toga i izuzetno transportabilni, ali bez sumnje su najbolji rezultati postignuti sa svit stefano, mada za njim ne zaostaju puno ni svit sareta i svit marisa.
Kako svako potencijalno ulaganje u proizvodnju određuje i njegova isplativost, Keserović naglašava da uz dobru procenu hemijskog sastava, ali i mehaničkog svojstva zemljišta, dobar izbor sadnog materijala i punu primenu agrotehničkih mera zasadi trešanja mogu voćarima da donesu i dobru zaradu.
– Činjenica je da se radi o deficitarnoj voćnoj vrsti, koja čak i u uslovima ekstenzivne, a kamoli intenzivne proizvodnje, može da bude izuzetno profitabilna. Imamo proizvođača koji je u uslovima ekstenzivne proizvodnje na jednom hektaru bez većih problema ostvario plasman sa karmen po ceni od 200 dinara. Dakle sa prinosom od šest do osam tona po hektaru imate profit – kaže ovaj stručnjak i ujedno upozorava da se u Srbiji mora poraditi na stvaranju vlastitog sadnog materijala kako bi se naši voćari koji se odluče za trešnju oslobodili zavisnosti od uvoza.
– Na našem tržištu dominiraju italijanske kuće, pre svega Salvi, pa je neophodno otkupiti licencno pravo na „Gizela 5“ i „Gizela 6“ kako bi smo ovde, u našoj zemlji, proizvodili vlastiti sadni materijal – apeluje Keserović.
Posle obilaska oglednog voćnjaka somborskog PSS, ali i plantažnog 20 hektarskog trešnjara „Agrodunava“ zainteresovani proizvođači i stručnjaci iz sektora voćarstva su imali priliku da posete i novootvoreni savremeni pogon za skladištenje i preradu trešnje karavukovske zadruge, koji se nalazi u sklopu kompleksa voćnjaka, kako bi se na minimum smanjilo vreme od berbe do skladištenja i prerade, kao preduslova čuvanja kvaliteta proizvoda.
Pored savremenog hidro-kulera, inače prvog ovakvog uređaja koji je proizvod domaće industrije, kalibratora i selektora, skladišta do dva stepena Celzijusa i hladnjača koje čuvaju svežu trešnju na minus 23-24 stepena, zainteresovani su mogli da se upoznaju i sa opremom za preradu, pošto „Agrodunav“ iz Karavukova već igra nezanemarljivu ulogu na tržištu svojim kompotom i džemom od trešanja.
Izvor: Dnevnik
Foto: Envato