Proizvođači mleka u Srbiji apelovali su da je stanje u tom sektoru neizdrživo, jer se povećavaju gubici zbog njegove niske otkupne cene i poskupljenja stočne hrane.
Kako je prenela agencija Beta, zbog toga se krave rasprodaju, zbog čega pada proizvodnja, pa bi od septembra trebalo očekivati nestašicu mleka. Na ovo farmeri upozoravaju još od početka krize s pandemijom. Dodatni razlog za manjak mleka na tržištu je i to što proizvodnja ove namirnice pada i na svetskom tržištu zbog inflacije i cene hraniva, pa samim tim nema ni jeftine sirovine za uvoz.
Dejan Trajković, vlasnik farme krava u selu Skorenovac u opštini Kovin, rekao je za ovu agenciju da su rezervoari mlekara prazni i da će se nestašica mleka osećati već od narednog meseca. Mleka nema jer su manje farme pogašene, a ostale su samo one srednje i velike koje ne mogu lako da se zatvore zbog ogromnih sredstava koja su uložena u opremu – kazao je Trajković za Betu.
Dodao je da problem sa niskom otkupnom cenom traje već dve-tri godine kao i da je u poslednjih šest-sedam godina broj krava za mužu pao na 180.000 sa nekadašnjih 450.000 do 500.000.
Olivera Latinović, vlasnica farme krava u Nakovu kod Kikinde, navela je da je ogroman novac uložila u opremu i robotizaciju u proizvodnji mleka i da gubitak na tom proizvodu pokriva zahvaljujući tome što hranu proizvodi na sopstvenom imanju, pa umesto da je proda koristi je za ishranu muznih krava.
– Mesečni trošak za ishranu 100 muznih krava je oko tri miliona dinara, a za mleko dobijam dva, jer je litar od 30 do 60 dinara, zavisno od mlekare. Umesto da prodam ratarske proizvode usmeravam ih u mlekarstvo i tako pokrivam gubitak na toj proizvodnji – izjavila je Latinovićeva za ovu agenciju.
Dodala je da je težak položaj proizvođača mleka „dokrajčila” suša i da je ove godine duplo veću površinu pod kukuruzom morala da odvoji za spremanje silažne hrane, ali da je i pored toga nekvalitetna jer nema zrna, već je stabljika prazna.
Klanična industrija je, prema njenim rečima, ovih dana smanjila potražnju za tovnim bikovima jer se, zbog teške situacije, rasprodaju krave koje su jeftinije.
Farmeri već dugo za ovakvo stanje u sektoru okrivljuju najvećeg otkupljivača kompaniju „Imlek” koja nije pristajala da ponudi proizvođačima realnu cenu sirovine, što su logično pratile i druge male mlekare. Međutim, „Politika“ nezvanično saznaje da se sada situacija menja jer mleka nema dovoljno, pa čak i mali otkupljivači nude više cenu nego ova beogradska kompanija.
Sagovornik „Politike” dobro upućen u stanje na tržištu kaže da je manjak mleka već vidljiv i u radnjama gde je ponuda mnogo manja nego pre godinu dana.
– Farmeri su konačno dočekali da mleko postane premijum proizvod. Očekujem nestašicu i to da nažalost mleko postane luksuz. Jer mlekare sada nemaju ni odakle da ga uvezu jeftino budući da je u Evropi prosečna otkupna cena 60 evrocenti, a i nema ga jer su i ostali proizvođači smanjili svoju proizvodnju. Dobro je i što su male mlekare sada počele da plaćaju više nego „Imlek” kako bi održale proizvodnju. Svi su svesni da čak i ako krenu u međusobni rat, što se dešavalo, više neće imati gde da nabave sirovinu – objašnjava sagovornik „Politike“.
Dodaje da je ovo ipak neki pomak na tržištu jer su mlekare do sada bile te koje su određivale cenu, ne samo svog proizvoda već i mleka u otkupu, dok sada proizvođač konačno ima priliku da ugovara cenu svog proizvoda.
Ova godina je, navodi, karakteristična i zbog suše, zbog čega nedostaje osnovno hranivo. Čak ni velike farme nisu uspele da proizvedu dovoljno kabaste hrane poput lucerke, senaže, silaže…, što je trenutno i najveći problem u govedarstvu. To su inače komponente koje se ne kupuju na tržištu. Dešava se da ima ponude i tražnje, ali transport je izuzetno skup tako da je to potpuno neisplativo. Podseća da je samo za proizvodnju kabaste hrane, po jednoj kravi, potrebno 267 litara dizel-goriva godišnje pa je jasno koliko su troškovi uzgajivača, zbog krize s energentima, sada dodatno uvećani.
Iako se sa nagomilanim dugogodišnjim problemima u ovom sektoru nije moguće tako lako izboriti, kao trenutno rešenje krize proizvođači ponovo predlažu propisivanje minimalne otkupne cene mleka kao i ograničavanje trgovačkih marži. Pre oko mesec dana minimalna proizvođačka cena, prema računici proizvođača, bila je 65 dinara po litru, a sada je, kako tvrde, daleko prešla ovaj iznos. Smatraju da ako je moguće zamrznuti cene osnovnih proizvoda onda je isto tako moguće i uvesti minimalnu proizvođačku cenu i tako zaštititi više od 100.000 ljudi koji su direktno ili indirektno angažovani u ovom sektoru i žive od tog rada.
Prema nezvaničnim informacijama, veliki sistemi u otkupu trenutno ostvaruju cenu od oko 60 dinara po litru mleka (bez PDV-a), srednje velike farme dobijaju oko 50 dinara, a mali proizvođači, kojih je i najviše, tek oko 40 dinara.
Izvor: Politika
Foto: Envato