Evropska unija (EU) može na razne načine da pomogne Srbiji u unapređenju propisa koji regulišu nezakoniti lov zaštićenih vrsta, rekao je programski menadžer za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena Delegacije EU u Srbiji, Antoan Avinjon.
On je na panelu „Ko je na nišanu? Izazovi krivolova u Srbiji“, koji je organizovao Međunarodni festival zelene kulture „Green fest“ u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji, rekao da je Srbija uskladila propise s evropskim kako bi preuzela pravne tekovine i to je urađeno kroz Direktivu o pticama i staništima.
– U implementaciji zakona obično nastaju problemi. Mogu da postoje najbolji zakoni, a problem nastaje ako se ne primenjuju – rekao je Avinjon.
Dodao je da je problem i s primenom kazni, jer ako se zna da krivolovac neće biti kažnjen, „može se dogurati daleko i to je problem onih koji sprovode zakon na terenu“ gde moraju da prikupe dovoljno dokaza tužiocu da se inicira postupak.
– Prva stvar koja mora da se uradi je da se obezbedi dokaz. Ukoliko ima rupa u zakonu, tu EU može da pomogne da se uredi zakon. Postoji napredak u Srbiji kada je u pitanju zaštita prirode – kazao je Aavinjon.
U Izveštaju EU za Srbiju za 2022. godinu, navedeno je, prema njegovim rečima, da u usklađenosti životne sredine i kod ekološkog kriminalnog zakona nije ostavaren napredak, a da je najveći prioritet da se primenjuje zakon, ali da ako nije usklađen, ne može ni da se primenjuje.
– U februaru 2022. Srbija je formirala jedinicu za sprečavanje ekološkog kriminala i to smo dugo očekivali, a sada očekujemo da vidimo da li to funkcioniše – rekao je Avinjon.
Na pitanje da li krivolov može da uspori ili zaustavi Srbiju u procesu integracija u EU, Avinjon je rekao da je to pitanje za građane – da li postoji interes da krivolov u Srbiji opada.
– Pristupanje Srbije EU neće zaustaviti krivolov, ali je ta protivzakonita aktivnost povezana s vladavinom prava, odgovornim građanstvom, izgradnjom institucija i primenom sankcija – rekao je Avinjon.
Predsednica Skupštine Udruženja javnih tužilaca Srbije, Branislava Vučković, rekla je da u Srbiji ne postoji godišnja statistika o zabranjenom lovu.
Da bi se uspelo na sudu, po njenim rečima, trebalo bi obezbediti dokaze, a za krivično delo nezakonitog lova može se dosuditi prekršajna kazna ili privredni prestup, a da je često dilema šta od toga dosuditi.
– Šumarske službe najčešće prijavljuju prekršaj, a to često ne dođe do tužioca. Treba prikupiti dobre dokaze – rekla je Vučković i dodala da se najčešće primenjuje oportunitet, odnosno odlaže se krivično delo ako se nadoknadi šteta, a taj novac se uplaćuje na račun Vlade Srbije koja ga raspoređuje u humanitarne svrhe.
U Srbiji se, po rečima saradnika Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Davora Markovića, ptice ne samo love, nego se uništavaju i njihova staništa.
– Naročito se krivolove ptice pevačice uz pomoć zabranjenih zamki i one se slobodno prodaju oglašavanjem preko društvenih mreža. Zbog toga je propisivanje visokih kazni od izuzetne važnosti – rekao je Marković.
Radosav Karličić iz Lovačke komore Srbije rekao je da postoje dve neuralgične tačke na putu borbe protiv krivolova: obezbediti dokaze i pravilno kvalifikovati krivično delo.
– Put za borbu protiv krivolova je i specijalizacija tužilaštva i sudova. Lovočuvari takođe moraju biti nezavisni umesto što ih plaćaju lovačka društva, pa zbog toga i ne mogu da kontrolišu poslodavca – rekao je Karličić.
Istakao je da je najbolji način da se krivolovac sakrije da postane član Upravnog odbora lovačkog društva.
Snimak panel diskusije pogledajte OVDE
Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije