Broj registrovanih uzgajivača stoke u Republici Srpskoj u 2022. godini značajno je povećan u odnosu na 2021, ali farmeri tvrde da ti podaci ne prikazuju stvarno stanje jer je broj stočnih grla smanjen za čak trećinu.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, zaključno sa novembrom 2022. godine, u Republici Srpskoj je ukupno registrovano 17.413 uzgajivača stoke, što je skoro 4.000 uzgajivača više nego pre dve godine.
– Na kraju 2021. je bilo 14.578 registrovanih uzgajivača stoke, dok je u 2020. godini taj broj iznosio 13.549 – rečeno je za „Nezavisne novine“ iz resornog ministarstva.
Draško Banjac, predsednik Udruženja farmera RS, kaže da je tačno da je povećan broj uzgajivača, ali da je ukupan stočni fond u Republici Srpskoj desetkovan u prethodne dve godine.
– Stočni fond je smanjen u celini, i rogate stoke i ostalih papkara i svinja, a samo sitni su povećani. Stočni fond je sigurno manji za 30 odsto u odnosu na pre dve godine, pogotovo uzgoj svinja – navodi Banjac.
Prema njegovim rečima, najveći uzrok ovakvog bilansa je poskupljenje stočne hrane, pa je za mnoge farmere postalo neizdrživo da ostanu u tom poslu.
– Hrana je najveći uzrok u zadnje dve-tri godine, zatim korona i, naravno, ovaj rat. Zašto je sad porasla cena prasadi – pa zato što je smanjen broj onih koji uzgajaju prasne krmače. Suša je uradila svoje, ja sam prvi smanjio. Zato je sve ovako skupo, posebno stočna hrana – kaže Banjac.
Da su uzgajivači svinja pretrpeli najveći udar potvrđuje i Mišo Maljčić, predsednik Udruženja svinjara RS, koji kaže da se gubici mere u hiljadama.
– Nerentabilnost je ubila naš stočni fond. Neke grube procene koje smo radili u našem udruženju govore da je u Republici Srpskoj manje oko 10.000 krmača. To je direktno uticalo na ponudu i tražnju, ali to nije samo kod nas, već i u celoj Evropi. Zato vam je sada u ovom momentu na ovako visoku cenu domaće proizvodnje – iz uvoza još skuplje. I u EU je došlo do devastacije proizvodnje – navodi Maljčić i dodaje da je u BiH po pitanju proizvodnje i uzgoja stoke sve rađeno neplanski, zbog čega se sada trpe posledice.
– Mi smo učeni da ne radimo plansku proizvodnju, da je to prevaziđeno. Međutim, na kraju će se pokazati da će se to morati primenjivati u budućem vremenu – rekao je Maljčić za „Nezavisne novine“.
Pored navedenog, farmeri ističu da postoji još jedan problem.
– To je nedostatak radne snage. Ja imam u selu 10 momaka, svi postali vozači, a poljoprivreda ih ne interesuje u ovakvim uslovima i uređenju – pojašnjava Banjac.
On smatra i da raspodela sredstava poljoprivrednim proizvođačima nije rađena kako treba u prošloj godini, te da se nada da će u ovoj to biti ispravljeno, posebno ako se u obzir uzme da je poljoprivredni budžet višestruko povećan.
– Mora se pod hitno nešto raditi u podsticajima za mlade poljoprivredne proizvođače, ovo je sve nedovoljno ako mislimo razvijati poljoprivredu. Takođe i druge mere se moraju donositi, poput raspodele sredstava za proizvođače. Problem je u tome što velike gazde uzmu najviše, dok sirotinja i beda dobije samo mrvice. Selo ne čine gazde i mašine, nego ako daš i manjim seljacima koliko im treba. Znam primera da je u jednom selu samo 10 domaćina dobilo pomoć, a njih 30 ništa. Očekujemo mnogo više u narednoj (2023.) godini jer je budžetom predviđeno 180-200 miliona KM. Ako ništa, neka se postupak raspodele prepiše iz neke druge zemlje, a ne da nam tajkuni definišu koliko će ko čega dobiti, kao što je to ranije bio slučaj. Onda jedni dobiju više, a jedni ništa – poručio je Banjac za „Nezavisne“.
Izvor: Nezavisne novine
Foto: Envato