Ionako problematičnu situaciju u stočarstvu mogla bi da pogorša afrička kuga svinja. Agroanalitičar Branislav Gulan kaže za Biznis.rs da je bolest već stigla u pogranične delove Srbije.
– Bez pronalaska vakcine protiv afričke kuge nemoguće je suzbiti bolest koju prenose divlje svinje. Ukoliko se virusom zarazi samo jedna životinja treba na human način uništiti celokupno stado i ostala u okolini. Ne postoji opasnija i lukavija bolest pošto virus može dugo da boravi u krvi, a da se ne primeti da su svinje zaražene. Zato je potrebno dugo primenjivati sistem organizovane kontrole tova. To podrazumeva da se životinje drže u zatvorenom prostoru, izolovane i da ljudi koji ih hrane imaju zaštitnu opremu i odeću – objašnjava Gulan.
Afrička kuga svinja predstavlja izuzetno ozbiljnu pretnju za celokupni sistem proizvodnje. Ne samo da ugrožava prehrambenu sigurnost države kada je u pitanju snabdevenost tržišta svinjskim mesom, već predstavlja veliki izazov izvoru prihoda farmera i svih drugih učesnika u lancu proizvodnje, a kao rezultat ograničenja izvoza negativno utiče i na međunarodnu trgovinu države u kojoj je prisutna.
U Srbiji je samo 2022. godine registrovano 258 slučajeva afričke kuge svinja u 107 gazdinstava u južnom i istočnom delu zemlje.
Profesor dr Dejan Krnjaić, ekspert UN, navodi da je hitno potrebno da struka zajedno sa Upravom za veterinu ministarstva poljoprivrede i državnim organima odredi biosigurnosne mere i da za to izdvoji novac.
– Bolest je prisutna i u Srbiji, ali za sada je pod kontrolom, što ne znači da neće doći do novih pojava koje bi mogle da nanesu i značajne materijalne štete. Nudimo rešenja, a to su da se u prvom redu podignu ograde duž granica sa Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom gde ima AKS-a – ističe Krnjajić i dodaje da su potrebne ograde da bi se zaustavilo kretanje divljih svinja.
Kao drugi problem on navodi to što se najveći broj svinja u Srbiji tovi u malim porodičnim gazdinstvima, na tradicionalan način u otvorenom prostoru. Hrane se sa pomijama koje mogu biti kontaminirane, pa su i prenosioci bolesti.
– Od oko 2,9 miliona svinja, koliko je Srbija imala u 2022. godini prema podacima RZS, dve trećine životinja su tovili mali farmeri u čijim oborima je bilo do deset svinja. Takvih je u Srbiji od ukupnog broja čak 67 odsto. Da bi se rešio problem u tim gazdinstvima potrebno je uskladiti propise i kategorisati komercijalne farme i one koje to nisu, jer su mala gazdinstva najveća žarišta za pojavu AKS-a – kaže Gulan.
U Srbiji je u 2023. godini pojava afričke svinjske kuge registrovana u 22 gazdinstva u 13 naseljenih mesta, u četiri opštine i u dva okruga – Pčinjskom i Pomoravskom. Poslednje žarište je zabeleženo 25. februara ove godine u opštini Bujanovac.
Pored toga, ova bolest je prošle godine registrovana i zvanično prisutna u još šest okruga.
Međutim, propisi Srbije trenutno ne zahtevaju obavezno uvođenje biosigurnosnih mera na farmama. Zato se kao prioritet nameće usklađivanje propisa sa EU zakonom o zdravlju životinja.
U Rumuniji je nedavno na human način uništeno 740.000 zaraženih svinja i pričinjena je šteta od oko 148 miliona dolara. U toj zemlji je 2021. godine bilo registrovano 321 žarište kod domaćih i 465 kod divljih svinja. Posledica toga je da Rumuni sad uvoze svinjetinu za sopstvenu ishranu i da za to godišnje potroše 750 miliona dolara.
Zbog uništavanja svinja, u Rumuniji je trenutno u oborima samo 980.000 tovljenika, a nekada su gajili oko pet miliona. Većina velikih farmi u ovoj zemlji je bankrotirala.
U Nemačkoj je samo u 2019. godini za gradnju ograda na 120 kilometara prema poljskoj granici potrošeno 160.000 evra, kako bi se onemogućio prelazak preko granice divljim svinjama koje su najčešći prenosioci zaraze.
– Treba istaći da bolest nije zoonoza, odnosno ne može da prouzrokuje infekciju kod ljudi. Smatra se da su za izazivanje bolesti odgovorne divlje svinje, ali najčešće i dosadašnja ilegalna trgovina mesom na relaciji Rumunija-Ukrajina. Pored toga, sumnja se da zarazu prenose i transportna sredstva, zaražena hrana, pogotovo kada je u pitanju izbijanje zaraze u dvorištima. Dodatno otežava stvar i to što je u delu Rumunije pogođenom ovom bolešću zabranjen i lov na divlje svinje – zaključuje Branislav Gulan.
Izvor: Biznis.rs
Foto: EFSA, Freepik
