Struka kaže da mere zaštite od poznih mrazeva (slana) podrazumevaju primenu indirektnih (preventivnih) ili direktnih mera borbe.
Najvažnija od indirektnih mera zaštite je valjan odabir lokacije za podizanje voćnjaka. Naši proizvođači u opštinama sa razvijenijom voćarskom tradicijom ne podižu zasade koštičavog voća na nadmorskim visinama manjim od 170-200 m, bez obzira na ekspoziciju, jer su ovo sredine gde je tok diferencijacije rodnih pupoljaka intenzivniji u odnosu na više voćnjake, pa kolebanje temperature krajem zime i početkom proleća lako može isprovocirati pokretanje, a onda i izmrzavanje cvetnih pupoljaka kod vrsta koje najranije cvetaju (kajsija, rane sorte breskve-nektarine, trešnje).
Takođe treba izbegavati zatvorene kotline u kojima se hladan vazduh nakuplja na dnu kao tepih i tu duže zadržava bez mogućnosti da otekne, i dovodeći posledično do izmrzavanja biljnih tkiva. Dejstvu mrazeva posebno su izložene zapadne, kao i jugozapadne ekspozicije, jer se upravo na tim stranama sveta zemljište i biljna tkiva na voćkama najviše zagrevaju dejstvom varljivog zimskog sunca, izazivajući pokretanje sokova, da bi tokom noći mrazevi ovde izazvali oštećenja.
Krečenje stabala i osnove ramenih grana, gajenje niskostablašica, i usmeren razvoj najniže ramene grane na navedenim stranama sveta, koja u vedrim danima baca senku na deblo sprečavajući zagrevanje biljnih tkiva, jesu posredne mere borbe u ovakvim situacijama. Generalno, izbor vrsta i sorti koje poznije i duže cvetaju, obavezno održavanje zasada u dobroj kondiciji (izbalansiran odnos između bujnosti i rodnosti, redovan i umereno dobar prinos, kvalitetan rod, održavanje lisne površine, postižu se odgovarajućom agro- i pomotehnikom) su preporuke za problematične lokalitete. Nagla poslepodnevna i noćna zahlađenja (kad temperatura opada po 1 stepen na svaka dva sata) kao i vedre noći i obrađeno zemljište u voćnjacima takođe stvaraju veću verovatnoću pojave oštećenja od slana.
Direktne mere zaštite baziraju se na konzerviranju toplote (putem pokrivanja biljaka agril-folijama, zamagljivanjem ili zadimljavanjem – mere koje sprečavaju gubitak toplote iz zemljišta, prskanjem ili orošavanjem – mere koje se baziraju na toploti koja se oslobađa prelaskom vode iz tečnog u čvrsto agregatno stanje).
Navedene metode se primenjuju u onim večerima kada se predvidi moguća pojava mrazeva na osnovu temperatura i uz upotrebu Keplerovog psihrometra, Braunove tablice itd. Metoda kvašenja krune voćaka u trenutku jačeg pupljenja a pre otvaranja pupoljaka može usporiti početak cvetanja usled tzv. evaporativnog hlađenja. Orošavanje cvetnih pupoljaka na temperaturama većim od nule dovodi do isparavanja vode sa površine biljnog tkiva; u pitanju je endotermni proces koji za svoje odvijanje troši toplotu dobijenu od biljaka, pa se na taj način pupoljci hlade i usporava se njihov ulazak u vegetaciju.
I pored postojanja širokog spektra direktnih mera, može se zaključiti da su one skupe, zahtevaju veliki utrošak vremena i vrlo često ne daju zadovoljavajuće rezultate, u zavisnosti od vremenskih prilika, i ograničenosti resursa i tehnike.
Jedna od naknadnih mera koja može ublažiti negativne posledice u voćnjacima postradalim od mraza jeste izazivanje stimulativne partenokarpije. U pitanju je tzv. devičansko razviće ploda (obrazovanje plodova bez oplođenja i semenki) putem prskanja voćnjaka sa blagim rastvorima sintetičkih fitohormona (smesa giberelina i auksina) odmah posle mraza ili prilikom loših uslova za oprašivanje. Pozitivni rezultati u smislu dobijanja izvesnog roda u ovakvim okolnostima dobijaju se kod onih vrsta koje su sklone partenokarpiji (npr. kruška, neke sorte jabuke, a ređe kod trešnje i breskve), u uslovima povoljne ishranjenosti i snabdevenosti voćaka vodom. Partenokarpni plodovi ipak su slabijeg kvaliteteta od normalnih plodova, ranije sazrevaju i često otpadaju.
Negovanje voćnjaka oštećenih od poznih mrazeva sprovodi se nakon detaljnog pregleda stabala i krune, u cilju sagledavanja stvarnog nivoa oštećenja. Naročito su u opasnosti voćnjaci koji su bili preopterećeni rodom, kao i iznureni i stari voćnjaci. Ukoliko su u ovakvim zasadima oštećenja veća, potrebno je sprovesti mere za bolju regeneraciju krune (odstranjivanje oštećenih grana i grančica, bolja i potpunija agrotehnika, đubrenje azotnim đubrivima, kvalitetna zaštita).
Ukoliko su oštećenja manja-podmlađivanje treba svesti na manju meru, uz obavezno poboljšanu negu oštećenih stabala.
Sumirajući izloženo, može se zaključiti kolika je važnost preventive, i da će mudar izbor odgovarajuće lokacije za voćnjak kasnije da poštedi voćare skupih i nesigurnih rešenja za borbu protiv izmrzavanja.
mr Dejan Marinković
PSSS Smederevo
