U Srbiji postoje idealni uslovi za gajenje brusnice – odgovara joj veći deo Bačke, uz Dunav, severno od Dunava, Srem, Banat, Severna Srbija, Šumadija, dolina Velike i Južne Morave, kotline centralne i južne Srbije, istočna Srbija, Kosovo.
Brusnica je voćna vrsta koja ne zahteva određenu nadmorsku visinu, može se gajiti i iznad 2000 m nadmorske visine. Odgovaraju joj rastresita i plodna zemljišta tipa aluvijuma i deluvijuma. Ne preporučuju se zemljišta koja su glinovita i peščare, dok delimično peskovita zemljišta ne predstavljaju problem. Što se tiče kiselosti zemljišta, za njeno uspevanje pH vrednost trebalo bi da se kreće od 4,0 do 5,5. Brusnica je osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu, a posebno na visok nivo natrijuma i hlora, dok visok nivo kalcijuma može toksično delovati na biljku.
Veoma je važno da zemljište gde se sadi brusnica bude drenažno, da voda može da otiče kroz zemlju kako ne bi došlo do gušenja i truljenja korena. Godišnji vodeni talog od 800 mm je minimalan uslov za rast i razvoj brusnice. Brusnica zahteva humidna područja i hladnije položaje. Otporna je na niske, a uz često zalivanje i na visoke temperature. Za brusnicu su letalne zimske temperature niže od -17 stepeni, osim ako se primenjuje zaštita od vetra. Što se tiče letnjih temperatura, odgovaraju joj temperature ispod 32 stepena ako se vrši svakodnevno navodnjavanje sa 0,6 cm vodenog taloga kako bi se biljka rashladila i nadohnadila izgubljenu vlagu.
Ne podnosi područja sa izuzetno jakim vetrovima, dok prolećni mrazevi mogu da smanje mogućnost oprašivanja.
Sadnja brusnice se obavlja u jesen, od kraja septembra do prve polovine novembra, i u proleće, u toku aprila do prve polovine maja. Sadnja se obavlja na rastojanju od 25-50 cm u redu i 90-100 cm između redova. Broj sadnica po hektaru kreće se od 20.000 do 40.000. Sadnja se obavlja u jamiće čija se dubina kreće najmanje 30, a najviše 45 cm. Pri sadnji u prvih 5-10 cm staviti konjsko đubrivo (ali, ukoliko ga nema, može i drugo, na primer, pregorelo stajsko đubrivo). U narednih 20 cm dodati treset pH vrednosti 3-5 (idealna pH je 3,8.) koji se delimično može pomešati sa piljevinom četinara 15-20%. Sa zemljom iz saksije biljku ubacite u zemlju , ali tako da koren biljke ne dodiruje stajsko đubrivo (ukoliko je stavljeno) već da koren bude samo u tresetu.
Izvor: dipl. inž. Suzana Jerkić, PSSS Vranje
Foto: Free Images
