Agroekološki uslovi za gajenje ribizle

269

Uslovi sredine bitno utiču na dugovečnost, rodnost, kvalitet plodova i na ukupnu rentabilnost gajenja ribizle.

Uspešna proizvodnja ribizle moguća je samo u povoljnim klimatskim, zemljišnim i orografskim uslovima.

Ribizla najbolje uspeva i rađa u humidnim područjima koja se odlikuju prohladnim letom, velikom količinom padavina i visokom prirodnom vlažnošću vazduha. Uz to, biljke bi trebalo da su dobro osvetljene i zaštićene od jakih vetrova. Ribizla ne podnosi jaku insolaciju, ali ni zasenu jer tada osnovne grane ogoljevaju i pogoršava se kvalitet plodova, a krajnji ishod je njen kraći životni vek.

Ribizla dobro podnosi niske zimske temperature, naročito crna u toku dubokog zimskog odmora čak i do -30°C. Duboki odmor ribizle traje kratko, ali prinudni ekološki odmor uslovljen prisustvom snega i produžene zime traje znatno duže. Cvetovi vodećih sorti ribizle mogu da izdrže temperature vazduha i do -6°C bez oštećenja, što je veoma povoljno u slučajevima kad eventualno dođe do takvih pojava. Ribizla cveta kad temperature vazduha dostignu 12°C što je nepovoljno sa aspekta oprašivanja pčelama. Mada su vodeće sorte uglavnom samooplodne, ipak je bolje ako ima stranooplodnje.

Ribizla je osetljiva prema velikim vrućinama i pripekama, kao i dužim sušnim intervalima što dovodi do paleža i prevremenog otpadanja lišća. To skraćuje vek zasada, smanjuje prinose i pogoršava kvalitet ploda.

Za ribizlu su najpovoljnije srednje letnje temperature vazduha od 16 do 17 stepeni.

U pogledu potreba za vodom, ribizla je hidrofilna biljka i zahtevnija je od maline i drugih jagodastih voćaka. Količina padavina od najmanje 800 mm godišnje u jednom području omogućuju rentabilno gajenje ove voćke. Od toga je potrebno bar 400 mm u toku vegetacije, po mogućstvu što ravnomernije raspoređeno. Crvena ribizla je nešto manje osetljive na ovu pojavu.

Prosečna godišnja vlažnost vazduha neophodna za gajenje ribizle je od 80 do 85%, a u letnjim mesecima od 70 do 80%.

Vetrovi uglavnom ne pričinjavaju štete ribizli, osim ako nisu direktno na udaru dominantnih zapadnih ili severnih pravaca duvanja. Ribizli pogoduju tereni zaklonjeni od vetra, a posebno joj pogoduju blagi povetarci.

Zemljišni uslovi

Ribizla je jedna od zahtevnijih kultura iz grupe jagodastih voćaka kad su u pitanju zemljišta. Njoj pogoduju duboka, srednje teška, sveža, umereno vlažna i dobro drenirana strukturna zemljišta slabo kisele reakcije (pH = 5,5 do 7,0), bogata humusom i biogenim elementima, a naročito kalijumom i fosforom.

Ne podnosi suviše laka, peskovita i alkalna zemljišta, a takođe ni teška, zbijena i ilovasta sa ekstremno kiselom reakcijom. Nivo podzemne vode trebalo bi da je najmanje 1 m od površine zemljišta.

Po tipu zemljišta, ribizli odgovaraju gajnjače, deluvijalni nanosi i aluvijalne ledine, a manje su pogodna, ali se mogu popravkom lako dovesti na potrebni nivo, lake smonice i smeđa planinska zemljišta. Zemljišta bi trebalo da su bez višegodišnjih korova.

Optimalan sadržaj humusa u zemljištu za gajenje ribizle je 3 do 5%. Dubina zemljišta trebalo bi da je do 50 cm i što je dublji sloj bogatiji humusom to je uspeh u gajenju bolji. Organske materije, pre svega humus, pomažu u razvoju korena i pojačavaju njegovu usisnu moć.

Kiselost zemljišta (pH) trebalo bi da bude između 6 i 6,5. Zemljište za ribizlu ne sme biti suviše vlažno ni zabareno, a nivo podzemne stajaće vode mora biti na dubini većoj od 50 cm kako ne bi ugrozio njen opstanak. Povećanje nivoa podzemne vode dovodi do sušenja koje izaziva Phytophtora. Zemljište mora biti umereno vlažno, a eventualni nedostatak vlage nadomešćuje se instaliranjem sistema za navodnjavanje.

Položaj

Nadmorske visine 500 do 900 m, a u južnim lokalitetima i do 1.100 m, najviše odgovaraju ribizli. Iznad ovih visina plodovi ne mogu da dozre i nakupe dovoljno šećera, pa bi ih trebalo izbegavati. Izrazito topli tereni nisu pogodni jer na njima pripeke mogu naneti štete u vidu ožegotina na plodu i lišću. Optimalni nagib terena je od 3 do 5 stepeni zbog dobrog oticanja vode, ali se ribizla uspešno može gajiti i na većim nagibima pri čemu se orjentacija redova mora uskladiti sa terenom i pravilnim postavljanjem sistema za navodnjavanje. Na ekstremnim nagibima ribizla se može gajiti u vidu pojedinačnih biljaka bez razoravanja zemljišta kako bi se izbegla erozija.

Izvor: master voćarstva i vinogradarstva Radmila Koprivica, PSSS Beograd

Foto: Unsplash, Pixabay


reklama