Kad miruje zimi, višnja može da podnese i temperaturu do minus 35 stepeni, ali kad krene sa vegetacijom, postaje osetljiva na hladnoću.
Stablo višnje može da ’nazebe’ zbog velikih oscilacija u temperaturi, što se karakteriše pucanjem kore. Višnja je najosetljivija 3-4 nedelje pre cvetanja i tokom cvetanja kad se trpi oštećenja na temperaturama nižim od 2,2 stepena. S druge strane, veoma je otporna na visoke temperature, čak i kad pređu 30 stepeni.
Navodnjavanje
Za u spešno gajenje višnje minimum potrebne vlage je 650 mm padavina godišnje. U slučaju da padavina nema dovoljno, neophodno je navodnjavanje.
Zemljište
Najviše joj odgovaraju propusna, topla i duboka zemljišta (peskovita, ilovasta i ilovasto-glinasta). Drenaža je obavezna, ako je zemljište teže, jer takav tip tla nikako ne prija višnjama.
Višnja uglavnom raste kao grmoliko stablo, a najbolje uspeva na obroncima i blagim padinama koje su okrenute ka jugu, jugoistoku ili istoku. Plod, u zavisnosti od sorte, je svetlo ili tamnocrvene boje, i ima slatki ili slatkokiseli ukus.
Spada u kategoriju ranog voća, koje se konzumira i kao stono i kao sveže, ali se najčešće prerađuje u prehrambenoj industriji.
Isplativost neće biti problem ako se obezbedi stabilno tržište sa solidnom otkupnom cenom, a najveće potraživanje za višnjom imaju proizvođači sokova, džemova, rakija, vina, kolača…
Izvor: Poljoprivredne savetodavne službe Srbije
Foto: Cover Images
