Na samo stotinu kilometara od Beograda, na spoju Šumadije i Pomoravlja, u Velikoj Plani pravi se kvalitetan ajvar koji je u konkurenciji sa onim daleko poznatijim južnjačkim.
Na poljoprivrednom gazdinstvu Radići već više od 12 godina prerađuju kvalitetnu papriku u jednako kvalitetan proizvod koji Srbi prepoznaju kao “svoj”, iako ga ima na celom Balkanu. Bez trunke skromnosti kažu da je njihov ajvar “bolji od leskovačkog”.
– Ovim poslom smo počeli da se bavimo iz muke, jer smo prethodno imali veliki kiks u proizvodnji svinja i junadi. Sve je počelo slučajno, kada je majčina prijateljica iz Beograda zatražila da joj se napravi dobro slatko od kajsija. Uz slatko je otišao i domaći ajvar. Od tih deset tegli krenuo je ceo posao – kaže za AgroTV gazda domaćinstva Vladimir Radić.
Papriku uglavnom nabavljaju od firme koja ima kooperante iz ovog kraja, a koji gaji slonovo uvo. Ako te paprike zafali, za kvalitetnom sirovinom ide se i za Leskovac ili Paraćin gde, doduše, preferiraju druge sorte. Čak se i drvo za loženje “smederevaca“ kupuje “u lokalu”.
– Kvalitet paprike je veoma bitan za ajvar. Što bolja paprika, bolji ajvar, ali sve zavisi od godine, kiše, sunca i vetra – napominje Radić.
Sezona proizvodnje ajvara krene s početkom avgusta i traje sve do 1. decembra. Jedne godine bila je čak i do Svetog Nikole, 19. decembra. Kod Radića se u sezoni napravi 7.000 do 8.000 tegli standardne srednje veličine.
– Naš plan je da zaokružimo proizvodnju na 10.000 tegli. Ali, problem je u radnoj snazi jer imamo šest žena iz komšiluka koje to dugo rade, ali novih nema da se nađe – jada se Vladimir.
Kao glavnu “tajnu” kvaliteta svog ajvara Vladimirova majka i glavni “tehnolog” za ajvar, Slavica Radić, navodi slogu u radu. Grupi žena koje već 10 godina zajedno rade “dovoljno je da se pogledaju da znaju šta sledeće treba”.
Tehnološki proces je u potpunosti tradicionalan, kao i sastojci. U ovaj ajvar ide samo ulje, sirće, so i šećer.
– Proizvodnja ajvara, onako kako ga mi pravimo, traje dva dana. Prvi dan se paprika peče i hladi, a drugi čisti, cedi i melje, pa se upržava. Proces mora da bude neprekidan, i zbog toga u sezoni ne možemo da imamo petodnevnu radnu nedelju. A radi se mnogo, po deset sati na dan, naravno uz slobodne dane kada kome treba – objašnjava Slavica.
Ceo proces radi se ručno, od ljuštenja koji je najsporiji proces, do pakovanja. Za jednu meru od 25 kilograma žive paprike potrebno je četiri do pet sati čišćenja, da bi od toga posle mlevenja i ceđenja na prženje od toga stiglo devet do devet i po kilograma. Na kraju se to sve, posle sat vremena upržavanja, spakuje u 13 do 14 tegli od 580 mililitara (700 grama).
– Mislimo da samo ovako može da se pravi dobar ajvar, na tradicionalan način. Ne sme da se preskoči nijedan korak, od drva, paprike, “smederevca”… jer onda se gubi na kvalitetu. Pravilo bi se više kada bismo paprike pekli na plinskoj plotni, da čistimo mašinski ili ubrzamo mlevenje, ali to onda nije to – zaključuje za emisiju “Brend moga sela” kanala Agro TV Vladimir Radić.
I upravo zbog toga tegle ajvara “Radića“ stigle su do Beča, Francuske i Grčke, a cilj im je, kako on kaže, da dođu i do Amerike.
Izvor: 24sedam, Agro TV
Foto: Agro TV
