Porodica Aleksić u selu Guberevac kod Knića se više od dve decenije bavi proizvodnjom vrhunskih destilata rakije. Poslednjih godina sve više ulažu i u seoski turizam spajajući sve ono po čemu je Šumadija poznata, poput boravka u kućama okruženih šumama i voćnjacima, uz čašicu šljivovice na stolu i domaće specijalitete.
Obronci planina u Šumadiji, livade i pogled koji obuhvata sela gružanskog kraja idealni su za domaći turizam. Porodica Aleksić je u selu Guberevac kod Knića godinama ulagala u etno ambijent smešten između voćnjaka i šuma što je privuklo turiste iz celog sveta.
– Ovde kada ste najumorniji ili kada ste neraspoloženi samo sedite na klupicu, pogledajte okolinu oko vas i raspoloženje je odmah tu. Ja pečem kore na šporetu smederevcu, pravim pite sa sirom i kajmakom, pravim domaće kiselo mleko, tu su i ljute papričice, sezonska salata, razne čorbe i supe, pa su tu i neki domaći kolači koji su odavno zaboravleni, vanilice, pite sa jabukama, višnjama, salčići, orasnice i to je nešto što strance oduševljava. Pošto mi imamo dvoje dece i petoro unučadi, mi se nadamo da će oni da krenu našim stopama. Od turizma može lepo da se živi, lepo da se zaradi ali mora da se radi – kazala je Vladanka Aleksić.
Aleksići imaju 12 hektara voćnjka, od toga najviše zasada šljive i vrlo su posvećeni gajenju autohtonih sorti. Pored novih voćnjaka sačuvali su i stare šljivike crvene ranke.
– Nalazimo se u šljiviku gde je čačanska rodna i to je jedan mladi zasad koji je u punom cvetu, a odmah do nas se nalazi još dedin voćnjak koji nisam hteo da vadim, to su autohtone sorte crvena, ranka, dugačka ranica, požegača i one su već precvetale. Ponele su izvanredno samo da nas vreme posluži da nas ne uhvati mraz kao prošle godine kada nije bilo roda, a sada mislim da voćke jedva čekaju da donesu kvalitetnu šljivu i da mi krenemo u tu proizvodnju – priča Prvoslav Aleksić.
Kada su počinjali 2002. godine sa ozbiljnijom proizvodnjom rakije, destilerija u Srbiji je bilo malo. Danas proizvode rakiju vrhunskog kvaliteta koja odlazi na tržišta Amerike, skandinavskih zemalja i Kine.
– Na prvom mestu rakija je šljiva. Šljiva je brend srpski i šljiva je na prvom mestu, a mi još izvozimo viljamovku, dunju i nešto medovače. Nema problema kada je reč o izvozu jer ni jedna zemlja do sada nije pravila pitanje. Jedino što moramo da se prilagodimo jer svaka zemlja ima svoje propise kada je reč o jačini alkohola, zatim šta sme, šta ne sme, ali tu su tehnolozi koji sve urade. Naše autohtone sorte su tu, one ne rađaju vani već kod nas, to su crvena ranka, požegača, dugačka ranica, sorte koje je Srbija sačuvala i od toga se prave vrhunske rakije – rekao je Prvoslav.
Gde je seoski turizam tu je i zimnica, a Vladanka Aleksić ima preko stotinu različitih vrsta sokova, džemova, turšije i likera.
– Imamo šljive, kruške, dunje, šipurak, trnjine, drenjine, oskoruše beremo u šumi, a ono što nemamo poput malina i jagoda kupujemo u našem kraju jer ima ovde ljudi koji to proizvode. Sve što nađem u prirodi ja to pretečim u teglice, već godinama to radim gledam da to sve bude kvalitetno, da gosti budu zadovoljni i mislim da sam što se tiče kulinarstva, spremanja slatke, slane zimnice i hrane mnogo toga izučila i nadam se da ću to da prensem na svoju decu – dodala je Vladanka.
Može se reći da su Aleksići na svom gazdinstvu ponudili najbolje iz Šumadije kao prepoznatljivost samog kraja, poput etno ambijenta koji je okružen prelepim vidikovcima, ponude domaće hrane i mesta gde se proizvodi vrhunska srpska šljivovica.
Izvor: RTV
Foto: Agro TV/Lepše od Pariza