Ambrozija je korovska biljka velikog reproduktivnog potencijala i veoma invazivni alergen.

Latinski naziv je Ambrosia artemisiifolia, a poznata je i pod nazivima limundžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša.

U pitanju je jednogodišnja korovska vrsta uneta iz Severne Amerike na prostor Evrope putevima kretanja robe. Tako da u krajevima gde se nije masovno proširila uglavnom se javlja pored glavnih saobraćajnica, železničkih stanica, na stovarištima, odnosno na mestima gde je veliki protok robe. U našem kraju je sporadično zastupljena sa tendencijom povećanja površina pod ovom vrstom.

Biljka je uspravnog razgranatog stabla visine i preko dva metra. Listovi su perasto deljeni, režnjeviti. Cela biljka je obrasla gustim dlačicama. Cvetovi su mnogobrojni, sitni, grupisani u jednopolne glavičaste cvasti. Muške cvasti su grozdaste terminalne i ženske postavljene ispod muških. Plod je jajasta ahenija. Jedna biljka produkuje 500-3000 plodića koji mogu u zemljištu da opstanu i do 40 godina.

Zbog velike produkcije semena i duge klijavosti sa ruderalnih staništa prelazi u gajene kulture: kukuruz, krompir, šećernu repu, soju i postaje dominantan korov koji je teško iskoreniti. U Vojvodini je ambrozija već ušla u gajene useve.

Štetnost ambrozije za šire stanovništvo ogleda se u alergenim svojstvima polena biljke. Jedna biljka produkuje 1-8 milijardi polenovih zrna. Zrnce polena izgleda kao kugla sa kukicama i kao takva se kači (zadržava) u disajnim putevima. Ima dobre aerodinamičke osobine i može putovati i 300 kilometara. U polenu ambrozije nađeno je 52 alergena. Od svih polenskih alergija, polen ambrozije učestvuje 50-60%.

Alergijska reakcija se prvenstveno javlja na gornjim disajnim putevima. Otežano disanje i pojačana sekrecija su osnovni oblici ispoljavanja alergije koja može u nekim situacijama da pređe u asmatične napade. Osetljivost očiju – peckanje, otečenost kapaka – takođe su neki od simptoma alergije.

U borbi, jedan od bitnih momenata je prepoznavanje (detekcija) ambrozije. Poučeni iskustvima sa terena, ambrozija je veoma slična po izgledu sa pelenom, divljom šargarepom, aptovinom.

Za suzbijanje ambrozije na nepoljoprivrednim površinama preporučuje se primena mehaničkih i hemijskih mere. Vreme uništavanja je pre punog cvetanja biljke (avgust mesec) kako bi se sprečilo rasejavanje polena i kasnije semena.

Pojedinačne biljke mehanički se uništavaju čupanjem sa korenom. Veće površine potrebno je tretirati neselektivnim herbicidima, npr. totali na bazi glifosata, i na taj način se biljke trajno uništavaju. Košenje ispod 5 cm od površine zemlje je jedan od načina suzbijanja, ali manje efikasan jer uklanja samo njen nadzemni deo, a biljka se lako regeneriše.

Izvor: dipl. inž. Milena Ćirić, PSSS Užice

Foto: Free Images, Pixabay