Anđeoska truba (Brugmansia suaveolens) vodi poreklo iz Južne Amerike, a ime je dobila po ’obešenim’ cvetovima koji podsećaju na trube, a zbog zadivljujućeg izgleda su nazvane anđeoske.

Izuzetno je dekorativna biljka, ali isto toliko i otrovna. U prirodi izrasta u omanje drvo, dok se kod nas uzgajana mahom u saksiji, gde ne prelazi 2 m.

Razlog zašto se kod nas obično gaji u saksijama je taj što nije otporna na hladnoću, odnosno, pri temperaturama nižim od nula stepeni mrzne i propada.

Anđeoska truba najčešće se viđa u formi drveta, ali se od nje vrlo lako može formirati i žbun. Poseduje krupne, ovalne, mesnate i „dlakave“ listove, tamno zelene boje. Cvetovi su zaista zadivljujući. Dostižu veličinu i do 25cm. Mogu se videti u velikom spektru boja – krem, bela, žuta, narandžasta, roze… Opojnog su mirisa, posebno predveče, posle zalivanja.

Cveta početkom proleća pa sve do zimskih dana. Posle cvetanja, na mestu cveta se stvara plod, sličan plodu kestena samo bez bodlji.

Ovoj cvetnici odgovaraju pozicije sa jutarnjim suncem, tačnije, bitno je da ne bude izložena direktnom suncu jer će na listovima nastati opekotine i požuteti. Zato je balkon možda i idealno mesto za anđeosku trubu. Uzevši u obzir ogromne listove i cvetove, logično je da biljka zahteva veću količinu vode. Tokom letnjih dana, zalivanje je neizostavno svaki dan. Sa druge strane, tačan period između zalivanja zavisi od pozicije biljke, sastava zemljišta, veličine korena u saksiji i još mnogo toga, pa se vodite logikom da se zemlja nikako ne sme osušiti. Zimi je situacija potpuno drugačija – kad je temperatura dosta niža, pa se samim time i zemlja sporije suši, zalivanje se proređuje. Tada je dovoljno da zemlja bude tek toliko vlažna da biljka ne opusti listove. Takođe, zahteva plodnu zemlju, jer će u suprotnom cvetanje biti izostavljeno ili umanjeno. Preporučljivo je đubrenje, tokom sezone rasta jednom u dve nedelje.

Preko zime, biljka se mora uneti na prohladno mesto, a idealna temperatura je od 5 do 10 stepeni. Pri višim temperaturama, sa rastom počinju izdanci koji će biti tanki usled premalo svetlosti i samo će iscrpljivati biljku.

Bitnu ulogu igra orezivanje posle cvetanja ili iznošenja iz zimovnika. Ovogodišnje grane trebalo bi skratiti na polovinu njihove dužine ili na 3-4 pupoljka. Tako će se zadržati gušća forma biljke.

Posebno je potrebno skrenuti pažnju na činjenicu da je biljka izuzetno otrovna i to svi njeni delovi (list, cvet, plod), tako da bi trebalo biti pažljivi. Mnogi ljudi su u zabludi i često brugmansiju mešaju sa daturom, koja u stvari jeste slična, ali na prvi pogled sasvim druga biljka. Očigledna razlika između ova dva kultivara jeste položaj cveta. Kod anđeoske trube cvet je obešen i visi ka dole, dok je kod dature okrenut ka gore. Isto tako, plod kod brugmansije nema bodlje, dok plod dature podseća na plod čička ili kestena. Takođe, brugmansija mrze, dok je datura otporna na hladnoću i uzgaja se na otvorenom kao svaka perena.

Osim što je anđeoska truba laka za uzgajanje, toliko se lagano razmnožava bilo putem semena ili reznica. Seme se seje klasično, kao i svako seme, dok je razmnožavanje reznicom, kao i u većini slučajeva, efikasnije i brže za dobijanje biljke spremne za cvatnje. Orezane grane možete izdeliti na više raznica, dužine oko 15cm. Reznice bi trebalo držati u posudi sa vodom, a posle puštanja žila posaditi u zemlju. Dosta se lako, brzo i u velikom procentu ožiljavaju.

Foto: Pixabay, Free Images