Raste zabrinutost zbog „lažnog meda“ iz Turske, zemlje koja je jedan od najvećih izvoznika meda u svetu. Strahuje se da je turski falsifikat ove dragocene namirnice završio možda i u Evropi. Naime, kod 14 od 15 proba turskog meda radilo se o lažnom medu.
Turska je jedan od najvažnijih aktera na globalnom tržištu meda. Nakon Kine, to je drugi najveći izvoznik meda u svetu. U Turskoj, zemlji koja povezuje Evropu i Aziju, godišnje se proizvede 115.000 tona meda – to je otprilike četvrtina kineskih proizvodnih kapaciteta. Na listi pet najvećih izvoznika meda nalaze se još i Etiopija, Iran i Indija.
U Turskoj postoji oko 100.000 pčelara sa oko devet miliona pčelinjih društava. Prema podacima turskog Ministarstva poljoprivrede, u toj branši aktivno je oko 500 preduzeća. Prema nekim procenama, proizvođači meda iz Turske beleže godišnji promet od oko 270 miliona evra.
Turska je važan dobavljač meda i za Nemačku. Nakon SAD, Nemačka je drugi najveći uvoznik turskog meda. Svoj med Turska izvozi u 53 zemlje, odnosno zone slobodne trgovine. Između 2023. i 2024. obim izvoza meda porastao je za 1,4 odsto – na 32,3 miliona američkih dolara.
Međutim, taj sektor je trenutno u krizi. Sve češće se u Turskoj proizvodi falsifikovani, odnosno lažni med i to je postao problem sa kojim se u međuvremenu pozabavila i turska policija. Tokom proteklih meseci izvršene su brojne racije, u okviru kojih su zaplenjene tone i tone lažnog meda.
U jednoj raciji u glavnom gradu Ankari, u septembru prošle godine, policija je otkrila 8.150 tona glukoze, fruktoze i šećera – ali i 100.000 etiketa različitih vrsta meda. Uprkos svemu, stvarne razmere proizvodnje lažiranog meda u Turskoj nisu poznate.
Kod tih proizvoda radi se o veštački proizvedenom „medu“ u koji se meša i šećerni sirup. Ako neki proizvod sadrži veštačke arome, boje, zaslađivače, glukozu, kukuruzni sirup ili veštačko saće, onda se tu radi o „lažnom medu“.
U zadnjem kvartalu 2024. Ministarstvo poljoprivrede objavilo je tri liste s proizvođačima lažnog meda. Kako je zvanično potvrđeno, u Turskoj postoje 43 takva proizvođača, a Ankara je centar te industrije. Tamo se nalazi većina proizvodnih pogona. Dva proizvođača svoj med distribuiraju preko velikih lanaca supermarketa.
Lažni med koji je zaplenjen u dosadašnjim akcijama ima tržišnu vrednost od oko 2,7 milijardi evra.
Branša je alarmirana: proizvođači se boje da bi ugled Turske na međunarodnim tržištima mogao da bude narušen, i zahtevaju državne intervencije, restriktivnije propise i uvođenje drakonskih kazni za proizvođače lažnog meda.
Zija Šahin, predsednik Centralnog udruženja turskih pčelara (TAB), smatra da je Ministarstvo poljoprivrede odgovorno i da treba delovati, te zahteva restriktivne mere. Tokom ove godine u Turskoj bi trebalo da se održi i samit Međunarodne federacije pčelara. Šahin kaže da turski proizvođači intenzivno razmenjuju informacije s međunarodnim partnerima.
– Problem je nedostatak regulative. Naši pčelari su besni i pitaju nas zašto nismo ništa uradili protiv toga. Ali, mi nemamo nikakva ovlašćenja po pitanju kontrola. Ja čak ne smem na ulici ni da pitam ljude da li je to pravi med ili ipak ne – kaže Šahin za DW.
Lažni med nije samo turski problem.
– I u Turskoj ima lažnog meda, baš kao što ga ima i u drugim delovima sveta. Ne možemo to da poričemo. Ali mi ne želimo da Turska postane poznata kao ’raj za lažni med’. To ne prihvatamo – naglašava Šahin.
Čan Sezen, direktor firme Anavarza Bal, jednog od vodećih proizvođača meda u Turskoj, potvrđuje tu procenu.
– Taj trend falsifikovanja meda postoji i u Kini i u Evropi. Bilo bi nepošteno tvrditi da to pogađa samo Tursku. No, Turci su, što se tiče tih stvari, posebno kreativni – dodaje Sezen.
Važan razlog za distribuciju lažnog meda je aktuelna ekonomska situacija u Turskoj. Veštački med košta samo petinu onog pravog. Lažni med u Turskoj po kilogramu košta oko 1,60 evra, a cena pravog meda iznosi oko osam evra. U vremenima pada kupovne moći, potrošači posežu za jeftinijim stvarima, a osim toga, Turska već godinama pati i od visoke stope inflacije.
Stručnjaci kažu da postojeće carinske kontrole nisu dovoljne kako bi se prepoznalo šta je lažni med. Zato je moguće da je turski lažni med već završio i u inostranstvu. Da li je on zaista već izvezen, to za sada nije jasno.
Zija Šahin smatra da se to verovatno već dogodilo.
– Može biti da je lažni med najpre ilegalno izvezen u arapske zemlje i da se onda iz tih zemalja isporučuje u druge delove sveta – zaključuje on.
Već sad postoje naznake da se lažirani turski med zaista pojavio u Evropi. U januaru prošle godine francuske vlasti zaplenile su 13 tona meda sa vijagrom – poznatiji pod imenom „erektilni med“. Prema zvaničnim navodima, taj med je u Evropu stigao ilegalnim putem iz Turske, Tunisa i sa Tajlanda.
Evropska kancelarija za borbu protiv prevara (OLAF) još je 2023. konstatovala da se kod 46 odsto uzoraka uvezenog meda (od ukupno njih 320 istraženih) radilo o lažnom medu. Kod 14 od 15 proba turskog meda radilo se o lažnom medu.
Izvor: B92 / DW/Aram Ekim Duran | Burak Unveren
Foto: Maja Jugovic on Unsplash; Vladimir Gladkov on Unsplash; Igal Ness on Unsplash; Ionela Mat on Unsplash; Abhishek Tewari on Unsplash; Honey Experts on Unsplash