Antraknoza paprike je bolest koja se pojedinih godina masovnije javlja na usevima, a po nekim autorima, čak 32 vrste iz roda Colletotrichum spp parazitira papriku, ali i druge zeljaste pa čak i drvenaste biljne vrste. Najčešće vrste na paprici su C. gloeosporioides, C. acutatum, C. capsici i C. coccodes.
Ova bolest je rasprostranjena na gotovo svim područjima uzgoja paprike. Prvi put je otkrivena još 1890. godine u SAD, u ondašnjoj SSSR 1956.godine, a kod nas 1965. godine u okolini Novog Sada i Horgoša.
Simptomi bolesti se najčešće javljaju na zrelim plodovima. Pored dozrelih plodova, simptomi se mogu javiti i na stablu, listovima i korenu biljaka. Na listovima i stablu simptomi su u vidu nepravilnih malih pega koje su oivičene tamnijim oreolom. Pege su sivo smeđe boje.
Ekonomski je najznačajnija pojava antraknoze na plodovima paprike. Simptomi se na zrelim plodovima najpre pojavljuju u vidu vodenastih pega koje se šire stvarajući lezije od 1-4 cm veličine. Na površini pega, u uslovima povećane vlažnostu, patogen formira sitna crna telašca – acervule. U njima se nalaze kratke konidiofore sa jednoćelijskim konidijama. Konidije su okružene crvenkasto narandžastom masom. Starenjem lezije dobijaju tamnu, crnu boju. U vlažnim uslovima pege se brzo šire i spajaju, plodovi trule i propadaju. U uslovima suše pege se osuše i ne šire se više, ali takvi plodovi, ukoliko se unesu u skladišta gde je toplo i vlažno (u takvim uslovima pege nastavljaju da se šire), ubrzano trule.
Bolest se prenosi zaraženim semenom, zaraženim ostacima biljaka u polju, a pojedine vrste ovog roda mogu prezimiti i u zemljištu u vidu mikrosklerocija. Parazit se može održati i na zaraženim korovskim vrstama iz roda Fabaceae i Solanaceae. U toku vegetacije parazit se širi putem vodenih kapi, navodnjavanjem ili kišom. Takođe može da se prenosi zaraženim alatom, dodirom radnika i slično.
Da bi se sprečila zaraza paprike antraknozom, potrebno je sprovesti preventivne mere koje znatno smanjuju mogućnost zaraze. Prvenstveno je potrebno sejati zdravo seme proizvedeno u kontrolisanim uslovima i po mogućnosti zaštićeno fungicidima. Ukoliko se koristi vlastito seme, ono mora biti od potpuno zdravih biljaka. Poželjno je da se takvo seme potopi 30 minuta u vodu temperature od 52 stepena kako bi se smanjila virulentnost spora na površini semenki. Rasad paprike mora biti zdrav, sve bolesne i sumnjive biljke treba izbaciti. Uzgajanje rasada mora se odvijati u zdravom supstratu, u kojem ranijih godina nije bilo setve paprike niti biljaka iz roda Solanaceae. Obavezno je poštovati plodored, sejati papriku posle tri godine pauze i ne na parcelama na kojima su bili zasejani usevi iz porodica Solanaceae. Na parcelama sa paprikom obavezno suzbijati korov, posebno ne bi smelo da se u usevu nađu korovi iz porodica Solanaceae i Fabaceae. Zemljište na kojem se gaji paprika trebalo bi da bude dobro drenirano, da se voda ne zadržava, kao i da zalivanje i ishrana budu dobro izbalansirani. Parcele na kojima će se gajiti paprika duboko poorati da bi se eventualni korovi i zaraženi ostaci duboko zaorali. Povrede na plodovima koje mogu nastati mehaničkim putem ili ubodom insekata, predstavljaju ulazne rane za patogena. Zato je važno suzbijanje insekata tokom vegetacije. Za setvu koristiti sorte paprike sa kraćom vegetacijom, a na tržištu je sve više i otpornih – tolerantnih sorti čijom se setvom smanjuje mogućnost zaraze.
Hemijske mere suzbijanja su vrlo važne i upotreba fungicida daje zadovoljavajuće rezultate. U prvom delu vegetacije, sve do cvetanja, mogu se koristiti fungicidi na bazi bakarnih oksida. Posle cvetanja u fazi zametanja plodova mogu se koristiti fungicidi na bazi mankozeba u koncentraciji od 0,2-0,25%. Kasnije se mogu koristiti i fungicidi na bazi hlorotalonila, kaptana, strobilurina, azoksistrobina i hlorotalonila i dr.
Prilikom upotrebe fungicida obavezno je poznavati i poštovati karencu. Desetak dana pre branja paprike ne bi se smelo raditi bilo kakvo hemijsko tretiranje. Ostaci pesticida u paprici ne bi smeli da se nađu. Provere na prisustvo pesticida su sve češće i kontaminirani plodovi se vraćaju iz marketa i izvoza. Poštovanje sledljivosti je važno pre svega zbog zdravlja ljudi na koje pesticidi vrlo negativno utiču.
Izvor: dipl. inž. Katarina Radonić, PSS Vrbas/bilten „Za našu zemlju“, broj 75, mart 2019.
Foto: Gerald Holmes, California Polytechnic State University at San Luis Obispo, Bugwood.org, Rui map Zheng, Bugwood.org, Dr Parthasarathy Seethapathy, Tamil Nadu Agricultural University, Bugwood.org