Magična voćka, kako su avokado nazivale drevne Maje, širenjem u svetu odlično se uklopila u mnoge nacionalne kuhinje, posebno preko soseva, krem supa, salata ili prilozima za druga jela.
Avokado je poreklom iz Srednje i Južne Amerike, gde je uzgajan 8000 godina pre nove ere i gde je oduvek važio za kraljevsko voće. Legende Maja kažu da je avokado davao magične i mistične moći njihovim princezama.
Posle dolaska Evropljana, od sredine 17. veka „dolazi“ na Stari kontinent, a potom i do Azije. Zanimljivo je da su evropski mornari koristili avokado kao maslac, a u nekim delovima Meksika konzumiraju se i listovi.
Lekovita svojstva avokada su brojna, a posebno se ističe njegovo blagotvorno dejstvo na kardiovaskularni sistem. Razlog za to je izuzetno kvalitetan sastav masnih kiselina, među kojima se ističe mononezasićena oleinska kiselina koja pomaže u snižavanju holesterola i sprečava njegovo štetno delovanje.
Avokado takođe sadrži sterole, a najviše beta-sitosterol koji je strukturom sličan holesterolu, i kad se konzumira s hranom koja sadrži holesterol, inhibira njegovu apsorpciju i tako sprčava njegovo štetno delovanje. Bogat je i kalijumom, te tako pomaže u regulaciji krvnoga pritiska.
Uzgoj avokada nije komplikovan. Od jajaste semenke (koštice), koja je u sredini ploda, lako je uzgojiti lepo drvo u saksiji. U kućnim uslovima postoji sve što je potrebno za to.
Košticu je potrebno umočiti u mlaku vodu i ostaviti da odstoji 24 časa. Zatim, spoljnu tanku koru treba pažljivo razbiti. Potom osušiti košticu, i zabosti u nju tri ili četiri čačkalice. Staviti je iznad široke staklene posude (tegla je najbolja za to) napunjene topom vodom. Širu stranu koštice okrenuti na dole, da bude zaronjena oko jedan i po centimetar u vodu. Potrebno je povremeno dolivati malo tople vode u posudu, zbog isparavanja.
Pogodno mesto za posudu je tamo gde je toplo i malo zasenjeno. Za oko dve do tri sedmice koštica će se raspuknuti i pojaviće se stabljika sa listovima. Na donjem delu stabljike biće korenčići. Kad stabljika dosegne visinu od 15 cm, trebalo bi je odseći na pola kako bi se sprečio nagli rast. Posle 15 dana biljka se može presaditi u saksiju. U saksiju je potrebno prvo staviti drenažni sloj od šljunka, a tek onda supstrat. Gornja strana koštice trebalo bi da izviruje iz zemlje. Biljku dobro zaliti. Inače, trebalo bi je zalivati svaki dan.
Avokado voli sunce i vlagu, pa je saksiju najbolje staviti kod prozora. Ako želite da imate pravo, veliko, drvo avokada, presadite ga u dvorište na zaštićeno mesto. Zimi je potrebno da ga zamotate nekom asurom da ga zaštitite od smrzavanja. Ako imate prostora, lepo je imati nekoliko presađenih avokada koji će se kasnije moći međusobno da se oprašuju, mada je procenat oprašivanja vrlo nizak, jer tučak i prašnici ne sazrevaju istovremeno.
Osim ovog načina razmnožavanja, postoji i razmnožavanje reznicama, ali uspeh zavisi od vrste.
Prema zemljištu avokado nema naročitih zahteva. Odgovaraju mu najviše laka i blago kisela zemljišta, ali to nije ograničavajući faktor. Potrebna mu je vlaga, ali ne bi trebalo preterivati.
Proizvodnja avokada radi plodova i ekonomske dobiti od njih, u našem klimatu, nije prisutna jer drvo nema uslove za plodonošenje. U Meksiku, iz kojeg najčešće dobijamo ove plodove za naše tržište, vek plodonošenja drveta avokada je 50 godina.
Foto: Pixabay