Baštenska rabarbara je višegodišnja zeljasta biljka iz familije troskota (Polygonaceae). Na istom mestu ostaje više od dvadeset godina, a gaji se radi dugačkih sočnih lisnih drški, mada se koriste i koren i rizom. Od nje se spravljaju džemovi, kompoti, a ima i lekovita svojstva.
Listovi rabarbare su toksični zbog prisustva velike količine oksalne kiseline, dok su lisne drške jestive. Koren ove vrste se koristi u medicinske svrhe. Za lekovita svojstva ove biljke znalo se još 1.700 godina pre nove ere. Najčešće se koristi zbog svojih digestivnih i eupeptičnih osobina.
Rabarbara je otporna prema niskim temperaturama. Vegetativni vrh i rizomi su otporni prema hladnoći i suši. U jesen, kada temperature padnu ispod 14 stepeni, biljka odbacuje lišće, a zameću se spavajući pupoljci na rizomu. Za mirovanje su potrebne temperature niže od 10 stepeni, u trajanju 12 do 16 nedelja, što omogućava dobar razvoj lisne rozete. Za generativni razvoj potrebna je vernalizacija do 19 nedelja, ali sa starošću biljke se taj period skraćuje. U proleće kad počinje razvoj nove rozete lišća, otporna je prema kasnim mrazevima i može podneti do – 4 stepena bez oštećenja. U uslovima visoke temperature lisne drške postaju sunđeraste i nisu prikladne za upotrebu.
Zbog velike lisne mase i obilne transpiracije, rabarbara zahteva povećane količine vode. Podnosi malo zasenjenje, što smanjuje transpiraciju, ali dobre prinose daje samo u uslovima optimalne osvetljenosti. Za kvalitetan rast i razvoj zahteva duboka, plodna, rastresita zemljišta dobrog vodnog kapaciteta. Nivo podzemnih voda ne sme biti iznad 75 cm, jer koren ne podnosi stagnirajuću vodu. Optimalna reakcija zemljišta je od 5,5 do 7,2.
Kao višegodišnja kultura ne uvodi se u plodored. Najpogodnije je da na istom mestu ostane sedam do devet godina. Preporuka je da se nakon toga napravi pauza od još sedam godina, pre nego što se rabarbara vrati na istu parcelu.
Rabarbara svojim prinosom iznosi velike količine hraniva. Prilikom pripreme zemljišta za sadnju rabarbare preporuka je da se unese oko 100 t/ha stajnjaka s jeseni, uz duboku obradu. Zatim se svake druge do treće godine đubri sa 20 – 30 t/ha stajnjaka. Što se mineralnih đubriva tiče, za jedan hektar neophodno je uneti oko 120 kg azota, 80 kg fosfora, i 300 kg kalijuma.
Rabarbara se obično proizvodi pomoću reznica. Proizvodnja iz semena nije preporučljiva iz razloga što seme često ima lošu energiju klijanja, izrođuje se i daje manje prinose. Baš zbog toga se najčešće razmnožava putem deljenja rizoma sa jednim do dva pupa i odgovarajućim korenom. Tokom leta obeleže se starije biljke koje daju najdeblje i najukusnije drške, kao i najveće prinose. Rizomi takvih biljaka se razrežu, tako da na svakom delu bude najmanje jedan do dva pupoljka, a težina takve reznice ne sme biti manja od 250 g. Iz jednog rizoma mogu se narezati 2 – 4 reznice. Odrezani delovi prosušuju se nekoliko sati na suncu da se izbegne truljenje nakon presađivanja. Idealno vreme sadnje rasada u našim uslovima je oktobar.
Sadi se u jarke tako da se gornji deo reznice može pokriti sa 5 – 6 cm zemlje. Nakon rasađivanja neophodno je zalivanje. Razmak redova zavisi od bujnosti kultivara, a određuje se tako da tokom leta zemljište bude sasvim pokriveno lišćem. Na taj način se najbolje čuva vlaga i kontroliše korov. Razmak redova je obično je 1,5 – 2m, a razmak u redu 40 – 60 cm.
Što se tiče mera nega, primenjuje se međuredno kultiviranje, okopavanje, prihranjivanje kao i uklanjanje cvetonosnih stabala, nagrtanje i navodnjavanje. Nagrtanje je obavezna mera koju treba primeniti u mladim zasadima, kako bi se sprečilo izmrzavanje.
Kad se u rozeti pojavi zametak cvetne stabljike, kao okrugli pup veličine stisnute šake, treba ga ukloniti da cvetna stabljika ne troši asimilate. Ti pupovi se mogu koristiti za ishranu, kao povrće.
Rabarbara je relativno otporna biljna vrsta. Krajem vegetacije, u zavisnosti od vremenskih prilika, štete mogu nastati od patogena Ramularia sp. i gljive iz roda Rhizoctonia sp.
Berba lisnih drški počinje u drugoj godini nakon prolećne sadnje. Traje od sredine aprila, do polovine juna, u zavisnosti od temperature. Kad nastupe više temperature peteljke postaju sunđeraste i gube karakterističnu sočnost. U tom periodu značajno se povećava sadržaj oksalne kiseline, koja tkivo čini toksičnim. Listovi se beru ručno kada je liska potpuno razvijena. Peteljka se zahvati što niže i naglim pokretom ruke otkine, a zatim se odreže liska i deo lisnog rukavca. U jednom turnusu berbe beru se 2 – 4 lista po biljci. U prvoj godini bere se svake 3 – 4 nedelje, a zatim dozvoli biljci da razvije što više lišća. U kasnijim godinama bere se svakih 7 – 10 dana. Mogu se postići prinosi od 20 – 40 t/ha.
Za agrotv.net, Mr Anka Kačarević, PSSS Padinska Skela
Foto: Pixabay
