Iako se polja u ataru Begeča i dalje zelene, ispod površine zemlje, u korenu čuvene begečke šargarepe, vodi se tiha bitka za opstanak. Višemesečna suša i temperature koje prelaze idealne za rast ovog povrća dovele su proizvođače na ivicu isplativosti, a prinosi su, kako kažu, izuzetno niski.
Proizvodnja šargarepe je intenzivan posao koji traje cele godine, bez pauze, kaže Đorđe Pavkov, mladi poljoprivrednik iz Begeča. Njegovo gazdinstvo, kao i mnoga druga u ovom mestu poznatom po povrtarstvu, suočava se sa jednom od najtežih sezona u poslednjih nekoliko godina. Suša koja je pogodila Vojvodinu tokom leta 2026. godine ostavila je dubok trag na prinosima.
– Idealna temperatura za vađenje šargarepe je između 25 i 26 stepeni. Sve preko toga dovodi do zastoja u rastu korena – objašnjava Pavkov.
Nedeljama unazad, temperature su bile znatno više, što je direktno uticalo na kvalitet i veličinu ploda. Iako su cene na tržištu porasle zbog smanjene ponude, Pavkov, kao i drugi proizvođači, nije zadovoljan.
– Prinos je izuzetno nizak, a kvalitet korena je lošiji nego što smo navikli – objašnjava on.
Pavkov, koji je ranije nagrađivan kao „Poljoprivrednik nove generacije“ zbog primene savremenih tehnologija, ističe da čak ni najmodernija oprema ne može da nadomesti nedostatak padavina. Problemi se samo nižu, a troškovi rastu.
Zbog suše i niskog nivoa podzemnih voda, navodnjavanje je postalo ključno, ali i problematično. Pavkov navodi da su se suočili sa začepljenjem sistema „kap po kap“, što ih je primoralo da pređu na skuplje i zahtevnije metode navodnjavanja. To je, posledično, dovelo do veće potrošnje goriva i dodatnih troškova.
Osim vreline, atar su napali i nezvani gosti. Visoke temperature privukle su divlje životinje i ptice koje u potrazi za vodom i hranom prave dodatnu štetu na usevima.
Situacija u Begeču odražava širu poljoprivrednu krizu koja je pogodila Vojvodinu. Agroekonomisti procenjuju da su zbog suše prinosi kukuruza manji za 30 do 40 odsto, a značajno su pogođeni i soja i suncokret. Šteta se meri stotinama miliona evra. Za proizvođače iz Begeča, ulog je još veći jer je begečka šargarepa brend sa zaštićenim geografskim poreklom, čiji kvalitet i prepoznatljivost sada zavise od vremenskih prilika.
I dok paori u Begeču gledaju u nebo, nada ne jenjava. Kako zaključuje Pavkov, kiša u narednim danima bila bi ključna da se „spasi što se spasti može“. Sudbina ne samo ovogodišnjeg roda, već i budućnosti proizvodnje koja je proslavila ovaj deo Bačke, sada zavisi od oblaka.
Izvor: RTV
Foto: Envato