Bela trulež, koju izaziva gljivica Coniella diplodiella (jedan od sinonima je i Phoma diplodiella) je bolest koja je prvi put opisana u Italiji 1878. godine, rasprostranjena je u vinogradarskim rejonima i napada samo biljke iz roda Vitis.
Ova bolest se iznenada pojavljuje i nanosi velike štete samo posle oštećenja loze od grada, zbog čega je poznata i kao „gradonosna bolest“.
Tipični simptomi se javljaju na grozdovima i to nekoliko dana posle grada. Zaražene bobice postaju zućkaste i kasnije crvenkasto-plavičaste. One gube turgor i gusto su prekrivene sitnim, mrkoljubičastim pustulama (nedozrelim piknidima). Piknidi podižu sloj kutikule, ali ga ne probijaju. Između kutikule i epidermisa prodire vazduh, koji refleksuje svetlost što bobici daje beličast izgled. Dozreli piknidi su belosive boje, pa je otuda bolest i dobila ime. Zaražene bobice pri kraju vegetacije opadaju i služe kao izvor zaraze za sledeću godinu. Gljiva retko napada list, ali moguća su velika oštećenja na podlogama kao što su Kober 5 BB, 420 A i 3309 C.
Coniella diplodiella prezimljava u piknidima u opalim bobicama u zemljištu gde se mogu održati i do 15 godina. Ako je posle grada nastupi temperatura od 15 stepeni u trajanju od 24 do 48 časova, zaraza je beznačajna. Povrede od grada su najpogodnije za prodiranje parazita, mada i povrede prouzrokovane insektima i drugim bolestima takođe omogućavaju ulazak gljive.
Primarna mera u suzbijanju je da sačuvamo vinovu lozu od povreda koje prouzrokuju grad, insekti, plamenjača, pepelnica i drugi činioci. U gradobitnom području lozu gajiti na visokim uzgojnim sistemima koji otežavaju dospevanje inokuluma sa zemlje do bobice. Primena fungicida 12-18 časova posle grada daje vrlo efikasnu zaštitu.
Izvor: Dipl. inž. Mica Stajić, PSSS Vranje
Foto: Ephytia
