Beli bosiljak kao medonosna biljka

41

Beli bosiljak je korov, ali i veoma medonosna biljka. U poslednjih nekoliko decenija se značaj bosiljka za pčelarstvo jako promenio. Nekada je bio najvažnija medonosna biljka na ovim prostorima i čest korov u svim gajenim biljkama. Ali, posle intenziviranja agrotehnike sredinom prošlog veka, bosiljak je skoro nestao sa naših polja.

Smanjivanju njegove brojnosti najviše su doprineli primena herbicida i obrada zemljišta posle žetve strnih žita. Poslednjih nekoliko godina se u Srednjem Banatu vidno povećalo njegovo prisustvo na našim njivama što se može povezati sa čestim izostavljanjem obrade strništa i prilagođavanjem bosiljka promenjenoj agrotehnici. Primer ove biljke veoma lepo pokazuje kako agrotehnika može uticati na korove i kako se oni prilagođavaju nastalim promenama.

Latinski naziv biljke je Stachys annua, a odomaćeni srpski nazivi su beli bosiljak, jednogodišnji bosiljak, konjski bosiljak, čistac…

U našim krajevima raste ukupno devet vrsta iz ovog roda od kojih je 6 višegodišnjih, a tri su jednogodišnje.

Značaj belog bosiljka za pčelarstvo

Prof. dr Branislav Bukurov je 1954. godine u knjizi „Vojvodina, 1944-1954” napisao: „Izvođenjem novih agrotehničkih mera naneseni su pčelarstvu najteži udarci. Ugarenje strništa koje ratarstvu donosi velike koristi, pčelarstvu donosi najveće štete pošto se uništava beli bosiljak, najmedonosnija biljka Vojvodine“.

Vojin Todorović je 1973. godine u knjizi „Pčelarstvo” u vezi značaja bosiljka napisao sledeće: „Bosiljak je bio vrlo značajna biljka za pčele… U Vojvodini se s belim bosiljkom nije mogla meriti ni jedna druga biljka…Osim Vojvodine, beli bosiljak raste u masi po poljima Srbije, Hrvatske i Bosne, ali ovde nema onaj značaj kao u Vojvodini“.

Bosiljak voli suva i krečna zemljišta sa mnogo kalcijuma. Raste u žitima, okopavinama, voćnjacima, na lucerištima i na neobrađenim mestima. Ozima je biljka pa niče još u jesen ili rano u proleće. Zbog toga spada u korove koji se najranije u proleće pojavljuju na oranicama.

Lako se uništava obradom i herbicidima pa ga proizvođači ne primećuju, iako masovno i rano niče. Može se prepoznati po jakom, karakterističnom mirisu kad se protrlja između prstiju.

Najbolje uspeva u strnim žitima. U nekim godinama nikne i cveta još pre žetve žita. Najčešće niče posle žetve strnih žita kad se strnište ne obrađuje posle žetve i kada ima dosta vlage za njegovo nicanje. Iz godine u godinu se njegova brojnost povećava. Cvetovi su beli ili svetložuti. Cveta od maja do oktobra.

Proizvodi mnogo nektara i malo polena. Zajedno sa bagremom, lipom i još nekoliko biljaka, ubraja se u osnovne medonoše. Ta malobrojna grupa biljaka daje glavnu pčelinju pašu, a sve ostale medonosne biljke daju dopunsku pašu. Ovo važi ako su uslovi za medenje povoljni.

Koliko je beli bosiljak značajna medonosna biljka pokazuje i to što neki pčelari plaćaju ratarima da ne uništavaju bosiljak obradom i herbicidima, u godinama kada masovno nikne na strništu.

Pčele ga posećuju od ranog jutra do mraka. Spada u retke medonosne biljke čiji cvetovi tokom čitavog dana sadrže podjednaku količinu nektara. Kod većine ostalih medonoša se količina nektara smanjuje od jutra do sredine dana da bi se pred veče opet povećala.

U povoljnim godinama dobro medi dva meseca. Najbolju pašu daje u julu i avgustu, pod uslovom da nije velika suša. U sušnim godiinama paše na bosiljku nema. Nekada je davao po 2-3 vrcanja u sezoni. U povoljnim uslovima predstavlja vrlo jaku i sigurnu pašu za pčele sa dnevnim unosom 5-6 kg nektara.

Bosiljak je lekovita biljka za čoveka, ali se stoka može otrovati i uginuti ako se hrani njime jer sadrži štetne alkaloide.

Karakteristike meda od bosiljka

Uvek se smatrao lošijom vrsta meda i teže se prodavao od bagremovog. Boja meda je bledožuta. Med je bez mirisa. Ima slatko-trpki ukus. Brzo kristališe u vidu sitnih, tvrdih kristala. Posle kristalizacije pobeli i postane veoma tvrd.

Izvor: Bilten „Za našu zemlju“ broj 86, februar 2020. godine

Foto: Wikimedia, Free Images


reklama