Beli drvotočac (Zeuzera pyrina) može da izazove ozbiljne štete na drvenastim biljkama (uključujući i voćarske kulture), a ozbiljnost napada ove štetočine varira sa starošću zasada.
U slučaju mladih stabala dovoljna je jedna gusenica da strada celo stablo. Trogodišnja stabla mogu izgubiti deo strukture, pa tako napadnuta postaju ekstremno osetljiva na vetar. Stara stabla mogu da pretrpe teška oštećena, posebno u suvim godinama i u uslovima suvog tla. Zdrava stabla bolje podnose napad ove štetočine.
Stabla oslabljena napadom belog drvotočca često napadaju ostale štetočine kao što je jabukov staklokrilac (Synanthedon myopaeformis).
Napadnute grančice se suše na delovima iznad bušotina. Izlazni otvor gusenice često prelazi prečnik od 1 cm. Kroz njega izlazi piljevina. Smatra se da gusenice izlučuju i neke (za drveće) otrovne materije.
Životni ciklus
Odrasli leptiri se ne hrane i kratkog su životnog veka, 8 do 10 dana. Ženke se pare čim se pojave. Svaka polaže oko 1.000 jaja u pukotine kore ili pupove, a ponekad i u zemljište. Embrionski razvoj jaja traje 7 do 23 dana. Iz njih se razvijaju gusenice. Gusenice najpre ostaju u svilenkastom kokonu iz kojeg izlaze ili u zoru ili u sumrak. Ubušuju se u grančice na njihovim vršnim delovima i dalje buše hodnike prema dole. Povremeno izlaze iz bušotine te se ubušuju u nove, nešto deblje grančice. Iduće godine gusenice se spuštaju sve niže i dolaze do debelih grana pa čak i do stabla. Treće se godine, od aprila do juna, gusenice kokone na samom izlasku iz hodnika tako da posle izlaska leptira iz rupe vire prazne košuljice.
Suzbijanje
Beli drvotočac se može preventivno suzbiti u vreme kad gusenice izlaze iz jaja i u vreme prvog leta, kad gusenice povremeno izlaze iz svojih bušotina. Preporučuju se sredstva sa dubinskim delovanjem kako bi se uništile i one gusenice koje su se već ubušile u grančice, ali se još uvek nalaze plitko ispod kore. To su sredstva na bazi fosalona, diazinona, fentiona, triklorfona i piretroida. Zbog dugog perioda ovipozicije, krošnju je potrebno više puta tretirati.
Kurativno suzbijanje sastoji se od uništavanja gusenica u grani ili stablu. U rupu koju je napravila štetočina šprica se sredstvo na bazi dihlorvosa ili neki drugi insekticid jače isparljivosti, i rupa se odmah zatvori voćarskim voskom.
Zaražene grane potrebno je stalno rezati i spaljivati, s time da se odreže i deo sa štetočinom. Stara zaražena stable trebalo bi izvaditi iz zemljišta i spaliti jer su ona izvor zaraze za mlada stabla.
Izvor: dipl. inž. Vladimir Kostić, PSSS Kraljevo
Foto: Milan Zubrik, Forest Research Institute – Slovakia, Bugwood.org, Petr Kapitola, Central Institute for Supervising and Testing in Agriculture, Bugwood.org, Jean-Paul Grandjean, Office National des Forêts, Bugwood.org, Esmat M. Hegazi, University of Alexandria, Bugwood.org