Berba je poslednja faza u jednoj uspešnoj voćarskoj proizvodnji, i svojevrsna nagrada za sav uloženi rad i trud tokom prethodne godine. Ipak, izuzetno je važno na pravi način sprovesti berbu, a potom klasiranje, transport i čuvanje plodova, kako bi krajnji proizvod očuvao kvalitet i ispunio sve strožije zahteve tržišta. 

Plodovi maline ne sazrevaju u isto vreme, pa se berba vrši u 12-15 navrata i traje tri do četiri nedelje. Postepeno sazrevanje plodova poskupljuje berbu, ali se time omogućava snabdevanje tržišta svežom malinom. Sam početak berbe zavisi od mnogo faktora: podneblja, klimatskih uslova, sorte i primenjene agrotehnike. Okvirno možemo reći da u većini srpskih malinogorja berba počinje sredinom juna, a završava se sredinom jula. Razlika u zrenju između ranih i poznih sorti je oko 12 dana. Malina se bere kada plod dobije karakterističnu sortnu boju i kada se lako odvaja od cvetne lože, ali se ne gnječi. Plodovi se beru bez cvetne lože i peteljke. Malinu treba brati svaki drugi dan u toku pune sezone, a ako je vreme veoma suvo i toplo, a insolacija snažna, onda svaki dan. Plodovi se beru veoma pažljivo, da bi se izbeglo oštećenje ploda, a zatim se pažljivo spuštaju u ambalažu. Ruke berača moraju biti čiste, nokti skraćeni, a izuzetno je bitno naglasiti radnicima da posle upotrebe toaleta dobro operu ruke, kako ne bi kontaminirali plodove. Najbolje vreme za berbu maline je rano izjutra (ali ne dok na plodovima još ima rose) i kasno popodne. Vlažni plodovi su podložniji kvarenju i truljenju, zato treba sačekati da rosa prođe. Idealni uslovi za berbu su oblačno i tiho vreme, prohladno, suvo, sa kratkim sunčanim inervalima. Po ovakvom vremenu obrani plodovi će zadržati čvrstinu, i najbolje se pokazati pri transportu i čuvanju. U toku jednog radnog dana norma obranih plodova za jednog berača iznosi 30 do 60 kg, što zavisi od više faktora i to sorte, zrelosti plodova, krupnoće, sistema gajenja, veštine berača, itd. U poslednje vreme berba plodova predstavlja najveći problem u proizvodnji maline, jer je sve manje dostupne radne snage. Postoji mogućnost mašinske berbe kombajnima, ali i pored uštede na radnoj snazi, mašine nisu najsrećnije rešenje iz više razloga. Pre svega, one su pogodne samo za korišćenje na ravnom terenu, koji pak ne odgovara uzgoju maline. U pravim malinarskim područjima, zbog usitnjenosti parcela i konfiguracije terena na kojima se malina gaji, mali je procenat parcela gde ove mašine mogu da nađu primenu, a cena je dosta visoka.

Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg kupca. Veliki deo ovog gubitka dešava se usled loše manipulacije plodovima posle berbe, što uključuje i transport. Obrane plodove treba najmanje dva puta dnevno prevoziti u hladnjaču. U principu, važi pravilo da plodovi treba što brže da stignu od zasada do hladnjače. Dok se čeka prevoz, gajbice nipošto ne smeju stajati na suncu, za njih treba unapred pripremiti mesto u zaseni, na promaji ili u nekoj hladnijoj prostoriji ili pomoćnom objektu. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopuštajući pri tom da leže na podu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može biti viša za čak 11 stepeni Celzijusa. Isto tako, gajbice ne treba ređati iznad zadnjih točkova kamiona, kako bi se smanjilo truckanje. Da bi se palete stabilizovale, one se mogu dodatno prepakovati, ili se na njih mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to postoji mogućnost, treba koristiti kamion-hladnjaču. Međutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da se održi ispod 4 stepena, a da se plodovi ne zalede. Zbog toga, maksimalno hlađenje plodova pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu.

Plodovi maline se prema kvalitetu klasiraju u tri kategorije: plodovi ekstra kvaliteta, plodovi I klase i plodovi II klase.

Ekstra klasa – Plodovi ekstra klase moraju imati oblik, razvijenost i boju karakteristične za datu sortu. Osim toga moraju biti ujednačeni po veličini, obliku zrelosti i boji.

I klasa – Plodovi I kvaliteta moraju biti pravilno razvijeni ujednačeni po veličini i zrelosti i sa karakterističnom bojom za određenu sortu. Maline ovog kvaliteta mogu imati do 5% plodova sa čašicom.

II klasa – Plodovi po kvalitetu ne zadovoljavaju kriterijume prethodne, I klase. Mogu biti neujednačene zrelosti i da sadrže do 10 % plodova sa čašicom.

Plodovi maline ekstra i I klase pakuju se u male plitke letvarice zapremine 0,5 ili 1 kg koje moraju biti u ramovima, ili male kutije od parafinisanog kartona, ljuštenog drveta, perforirane plastike ili stiropora, u koje staje od 0,25 kg do 1 kg plodova. Malina za smrzavanje pakuje se u dva sloja u drvene ili plastične holandeze. Veći broj slojeva otežavao bi smrzavanje plodova. Malina za pulpu pakuje se u pulpašku burad koja sadrže sumpornu kiselinu kao konzervans.

Pošto je plod osetljiv, njegovo čuvanje u svežem stanju je teško i kratkotrajno. Sveži plod maline se može čuvati 10-14 dana u hladnjači na -0,6 do 0 stepeni i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85-90 %. Danas se malina sve više smrzava i čuva do upotrebe. Ovaj postupak se sastoji iz:

1 – prethodnog hlađenja plodova do 0 °C

2 – dubokog smrzavanja na -35 do -45 °C

3 – čuvanja plodova na -18 do -20 °C

Duboko smrznuti plodovi maline mogu da se čuvaju veoma dugo. Odvajaju se u četiri kategorije: rolend, bruh, griz i blok. Rolend je proizvod koji podarazumeva malinu ujednačene boje i zrelosti bez buđavih plodova i bez stranih primesa, vegetativnog i mineralnog porekla. U pitanju su kvalitetni, pojedinačni zamrznuti plodovi. Bruh podrazumeva mešavinu celih, lomljenih plodova i griza. Griz je samlevena malina, a Blok je treća klasa maline koja se koristi za toplu preradu (marmelade, sokove…).

Foto: Pixabay