Berba plodova borovnice obično se obavlja u periodu od šest do osam nedelja, s obzirom na to da postoje rane, srednjerane i pozne sorte. Svaka sorta se bere tri do sedam puta u intervalu od pet do sedam dana u zavisnosti od osobina sorte i vremenskih uslova.

Plodovi borovnice nisu osetljivi kao plodovi maline. Beru se samo zreli plodovi plave boje, pošto su crvenkasti, poluzreli plodovi kiseli. Plodovi se stavljaju direktno u specijalnu ambalažu zapremine 0,5 l.

Mogu se koristiti i male kofe. Kad se koriste kofice, dolazi do oštećenja pepeljka. Prilikom pakovanja plodova uklanja se lisće i nezreli – crvenkasti plodovi. Ako je dobar rod, jedan berač za osam časova može nabrati od 30 do 40 kg, odnosno napuniti 60 – 80 kutijica pomenute zapremine. Kod berbe bi trebalo nastojati da se odvoje plodovi po krupnoći u više klasa. Krupniji plodovi postižu višu cenu na tržištu. Ako se kutijice pokriju sa celofanom, povećava se trajnost plodova i postiže veća atraktivnost.

Prinos po žbunu postepeno raste sa starošću, počev od druge godine. Odrasle biljke mogu dati 6-8 kutijica, a dobro negovani žbunovi čak i 20 kutijica. Plodovi borovnice se mogu prodati za potrošnju u svežem stanju, ali se takođe mogu konzervirati u 50% rastvoru saharoze ili zamrzavati. Zamrznuti plodovi su gotovo istog kvaliteta kao i sveži.

Veliki procenat obranih plodova se izgubi na putu od „njive do trpeze“, kao posledica loše manipulacije posle berbe, uključujući i transport. Smanjenjem broja transfera plodova, kako iz ruke u ruku, tako i kao upakovanog proizvoda, smanjuje se i procenat gubitka. Bobičasto voće bi trebalo držati u hladnim uslovima, upakovano u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopuštajući pri tom da leže na podu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može dostići čak i 11°C. Isto tako, gajbice ne bi trebalo ređati iznad zadnjih točkova kamiona, kako bi se smanjilo truckanje. Da bi se palete stabilizovale, one se mogu dodatno prepakovati, ili se mogu obmotati pantljikama. Ukoliko za to postoje mogućnosti trebalo bi koristiti kamion – hladnjaču.

Međutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da se održi ispod 4°C, a da se plodovi pritom ne zalede. Usled toga, maksimalno hlađenje plodova pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova trebalo bi prekriti platnom kako bi se održala niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu.

Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgajivača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u prodaji (veleprodaja i maloprodaja), u smislu njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom borovnicom. Poželjan je lični kontakt između prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima kada to nije moguće, od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje koje prati pošiljku.

Sitno voće bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha (2°C) preko paleta sa plodovima. Kad se plodovi ohlade do blizu 0°C, palete sa gajbicama trebalo bi uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komoru na temperaturi od -1°C – 0°C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85%, i uz slab protok vazduha, radi smanjenja stepena dehidratacije. Viša temperatura vazduha u hladnjači i niža vlažnost nepovoljno će se odraziti na dugotrajnost plodova. Plodovi obrani neposredno pre pune zrelosti imaće bolju dugotrajnost u odnosu na prezrele i plodove obrane u punoj zrelosti.

Kod proizvodnje borovnice za svežu potrošnju najbolje je obučiti berače da u pravo vreme i na pravi način beru plodove, tako da sortiranje posle berbe ne bude neophodno.

Izvor: Mr Nebojša Mladenović, PSSS Vranje

Foto: borovnica.org