Zaštitni znak Sremskih Karlovaca, Fruške gore i čitavog „vinskog Srema“ još od XV veka je vino čiju tajnu nastanka čuva nekoliko porodica.
U njemu već sedam vekova uživaju sladokusci u Evropi, od Moldavije i Poljske do Švajcarske i Belgije, a tajna mu i dalje opstaje u Sremskim Karlovcima. Bermet, čuveno vino iz Srema čiju formulu proizvodnje čuva nekoliko porodica iz ovog stecišta vinarstva i srpske kulture.
Posle decenija pokušaja da se bermet zaštiti kao vino sa geografskim poreklom, to se konačno dogodilo i sada su i crveni i beli bermet pod „pečatom“ karlovačkog vinogorja, kao što su Hrvati uspeli da svoj samoborski bermet zaštite pri ulasku u EU.
Uz fruškogorski med, leskovački ajvar i bermet ima međunarodnu oznaku kvaliteta, dok se lokalno, u Srbiji, nalazi na listi od 111 proizvoda sa oznakom geografskog porekla (sa aktivnim nosiocem) u Zavodu za zaštitu intelektualne sredine.
Od vina tu je 17 imena, ali samo je devet iz Srbije, pa tako uz četiri kosovska tu je pored bermeta i karlovačkog i banatskog rizlinga i muskat krokan sa Bisernog ostrva.
– Bermet je suvenir Sremskih Karlovaca i svako ko ovde dođe kući se vrati sa njime. Izgubili smo trku za zaštitu imena bermet, zbog kašenjenja sa ulaskom u EU, ali smo uspeli da konačno dobijemo prepoznatljivost kao „karlovački bermet“ – kaže za AgroTV Jasmina Dragojlović, iz porodice vlasnika vinograda i vinarije „Dulka“.
Bermet se pravi od odabranih fruškogorskih crvenih sorti vinove loze kojima dodaju lekovite trave i „začini“, a koji se ljubomorno, kao najveća tajna, čuvaju i prenose u porodici s kolena na koleno.
Ono što se zna da se među tridesetak različitih trava i začina u bermetu mogu naći suve smokve, kajsije, rogač, pelen, slačica, korijander, cimet, karanfilić, orašćić…
– Suština je da uvek morate imati dobro crveno grožđe i dobro prošlogodišnje crveno vino, jer bermet je uvek spoj dve berbe – ističe Dragojlović.
Ona kaže da nijedna godina nije ista, ali da nivo kvalitete mora da se održava. Srećom, ova godina je dobra i za bermet i za ausbruh (suvarak, samotok, macerisano vino), drugu vrstu vina po kojoj je karakterističan ovaj kraj, a koja je sama po sebi specifična jer se ne proizvodi svake godine.
– Njega pravimo samo u godinama kada imamo miholjsko leto i kada smo sigurni da ćemo dobiti kvalitetnu bobicu sa 40 odsto suve materije, koje uz tehnološku obradu u koju spada i dodavanje meda, daje vino ukusom slično čuvenom belom portu, ali daleko kvalitetnije – napominje Dragojlović.
Vinar Borivoje Živanović iz istoimene karlovačke vinarije jednim detaljom objašnjava važnost bermeta kroz vekove.
– U vreme Austrijskog carstva i Austrougarske Karlovčani su bili oslobođeni služenja vojske kako bi mogli da prave bermet i ausbruh, koji je išao u istočnu Evropu, delom i u zapadnu, a 1934. godine i u Ameriku – napominje Živanović.
Tradicija pravljenja bermeta imala je kratku stanku tokom socijalističke Jugoslavije, ali je obnovljena početkom 2000-tih godina.
Osnova bermeta može biti različita, lepeza je široka, a kod „Živanovića“ se crveni pravi od merloa i probusa, a beli od šardonea.
Iz vinarije „Kiš“, koja je pokušala da geografski zaštiti bermet 2011. godine preko Lisabonskog aranžmana u WIPO (Svetska organizacija za zaštitu intelektualne svojine pri UN u Ženevi), ali se EU kasnije oglušila o to, ističu nema Sremskih Karlovaca bez bermeta.
– Bermet je imao trnovit put zaštite i sada smo uspeli da dobijemo to da grožđe mora da bude sa Fruške gore, sa izuzetkom jednog starog proizvođača koji je dodat, a iz Sremske Kamenice je. Zna se da mora da ima pelina, majčine dušice, gospinog bilja i orašćića, kao i to koliko sme da ima alkohola, koliko šećera, da mora da bude u staklenim bocama… Nije bilo lako tu smo da tradiciju nastavimo – zaključuje Tamara Popov iz Vinarije „Kiš“.
Iako je čak i centru srpske duhovnosti Sremskim Karlovcima uobičajeno da se gaje internacionalne sorte grožđa, to ne mora tako da bude, pokazuje primer porodice Bajilo, koja u istoimenom vinskom podrumu nudi vino od domaćih sorti sile, neoplante, probusa, petre , tamjanike…
– Mi smo u porodici uvek radili suprotno od drugih i nastavićemo tako – kaže za AgroTV Petar Bajilo.
Izvor: 24sedam, Agro TV
Foto: Agro TV