Bosna i Hercegovina je prošle godine u trgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa svetom imala deficit od 3,5 milijardi konvertabilnih maraka (KM), što je adekvatno iznosu od 1,78 milijardi evra, navodi se u analizi koju je usvojio Savet ministara.
Pored toga, pokrivenost uvoza izvozom u 2023. bila je oko 23 odsto, što dodatno ukazuje na visoku osetljivost BiH na nagle promene i poremećaje u trgovini hranom, preneo je RTRS.
Prema pomenutoj analizi za prošlu godfinu, ukupan obim trgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u stalnom je porastu, ali izvoz u poslednje dve godine stagnira na nivou od milijardu KM, dok uvoz raste i dostigao je vrednost od 4,5 milijardi KM u 2023. godini.
Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi čine oko šest odsto u ukupnom izvozu BiH na inostrano tržište, dok uvoz iznosi oko 16 odsto, ističe se u izveštaju Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa.
BiH nema jasnu konkurentnu prednost, izuzev u mlekarskom, voćarskom i povrtarskom podsektoru, a vodeći izvozni proizvod i dalje je ulje od semena suncokreta, koji je zabeležio pad izvoza za 19 odsto u 2023. godini, dok je smanjen izvoz evidentiran kod belog šećera (za 40 odsto) i smrznute maline (34 odsto).
Oko 55 odsto uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u BiH je iz EU, dok se na tržište EU iz BiH plasira oko 46 odsto ukupnog izvoza u tom segmentu, a najviše u Hrvatsku, Nemačku, Italiju, Sloveniju i Austriju, nešto manje u Švedsku i Francusku.
Istovremeno, oko 85 odsto ukupnog uvoza tih proizvoda iz EU na tržište BiH je iz Hrvatske, Nemačke, Italije, Poljske, Mađarske, Holandije, Austrije i Slovenije.
I tržište CEFTA, gde prednjači Srbija, značajan je trgovinski partner BiH kada je reč o trgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, pa BiH je na tržište CEFTA tokom 2023. godine izvezeno oko 41 odsto od ukupnog izvoza, dok je uvezeno oko 29 odsto, saopšteno je iz Saveta ministara.
Foto: Freepik