Pitomi kesten (Castanea sativa) je listopadno drvo koje pripada familiji Fagaceae. Smatra se da je u dalekoj prošlosti bio rasprostranjen u Maloj Aziji, a da se odatle širio dalje na zapad. Danas pitomi kesten najviše raste u južnoj Evropi i Sredozemlju.
Dostiže visinu 20-30 metara i starost preko 500 godina. Krošnja je široka i gusta, loptastog oblika, kora drveta u starosti uzdužno ispucala, smeđesiva. Listovi su duguljasti, krupno nazubljeni, sa lica sjajni, sa naličja dlakavi. Cveta u junu posle listanja. Plod je orašica smeđe boje. U zajedničkoj kupuli se razvijaju najčešće po tri ploda. Kupula je loptasta, gusto pokrivena igličastim bodljama, u vreme sazrevanja opada zajedno sa plodom i puca na četiri dela. Kesten godišnje može da da preko 200 kilograma plodova.
Kesten je vrsta koja ima veliki značaj kao šumsko-industrijska, privredna i dekorativna. Drvo je dobrog kvaliteta, slično hrastovom, vrlo trajno i ima različitu primenu. Uglavnom se koristi u građevinarstvu za izradu drvenih konstrukcija, u brodogradnji, vodogradnji, kao rudničko drvo. U drvnoj industriji ima raznovrsnu primenu: za izradu dasaka, greda, gredica, šperovanog drveta i panel ploča. A otpaci se koriste u fabrikaciji ploča iverica, u industriji nameštaja. Kestenovina se koristi i kao sirovina u industriji celuloze i papira. Papir dobijen od kestenovine ima sve osobine srednje finog papira.
Pitomi kesten je značajna biljka za razvoj pčelarstva, a pčelari ga cene kao visokoproduktivnu medonosnu biljku, jer ima obilan polen i mnogo nektarija.
Poseban značaj ima kao dekorativna vrsta. To je jedna od najlepših lišćarskih vrsta koja građom stabla, pravilno okruglom i gustom krošnjom i velikim listovima pruža široke mogućnosti za korišćenje u ozelenjavanju naselja. Podesna je i kao soliter (Soliterno stablo ili soliter – predstavlja pojedinačno drveće ili druge vrste biljaka koje dominiraju u prostoru. Izuzetan položaj solitera omogućava njegovo sagledavanje iz svih pravaca) i u grupama, a isto tako može da se koristi i za aleje (Aleja – predstavlja pravolinijsku parkovsku stazu oivičenu drvorednom ritmičnom sadnjom. Usmerava se ka centru ili dominanti kompozicije parka.). Pri naročitom načinu orezivanja može da se koristi i za žive ograde.
Kestenovo drvo je samotnjak i lako uspeva tamo gde druge voćke teško opstaju. Veoma je kvalitetno, cenjeno i dugovečno. Najstarije drvo kestena na svetu, zvano ’Sto konja’, svoje mesto pronašlo je na planini Etna i veruje se da je staro između 2000 i 4000 godina.
Antropolozi tvrde da je pitomi kesten prvo što je čovek jeo. U prošlosti su ga, kao i mi danas, jeli pečenog i kuvanog, a od mlevenog kestena pravili su napitak koji je služio kao zamena za kafu. Od meda kestena pripremali su medenu rakiju. Jedna legenda čak ističe da je grčka vojska preživljavala na kestenju tokom povlačenja iz Male Azije 401. godine stare ere.
Glavni sastojak kestena je skrob (oko 44 odsto), i ima ga dvostruko više nego u krompiru, pa je u Kini, Japanu i južnoj Evropi jedna od važnijih namirnica. Neretko se koristi i u obliku brašna za hleb zbog čega je dobio nadimak ’Stablo hleba’. Uopšte uzev, pitomi kesten je važan i neobičan sastojak u kulinarskoj ’umetnosti’.
Kesten simbolizuje trijumf nad okruženjem, a u hrišćanstvu je simbol čednosti.
U narodnoj medicini se koristi kora, list i plod, a izvanredno je sredstvo protiv kašlja i znojenja, za umirenje i dobar san, protiv upale zglobova i išijasa, za lečenje hemoroida i jačanje korena kose, protiv proširenih vena i otoka nogu.
Kesten se odlikuje visokom energetskom vrednošću i nizom blagotvornih dejstava, zbog čega se preporučuje deci, sportistima, trudnicama i starijim osobama.
Dok šetate gradom, uživajući u predivnom mirisu i ukusu pečenog kestenja, koji je neizbežan u hladnim danima, setite se zahvalnih svojstava ovog neobičnog ploda.
Sadnja pitomog kestena
U našim klimatskim uslovima pitomi kesten može da se sadi od opadanja lišća do početka vegetacije. Ako su zime oštre i sneg se duže zadržava, zimska sadnja je otežana i rizična, pa to treba uraditi u jesen. Jesenja sadnja, od polovine novembra do pojave jakih mrazeva, preporučuje se za toplije predele, na lakom i propustljivom zemljištu. Tada je bolji prijem sadnica, jer zimi zemljište nakupi dovoljno vlage. Preseci žila napravljeni tokom pripreme sadnica dobro zarastaju i obrazuje se dosta žilica koje će postati aktivne u proleće, čim se zemlja zagreje.
Prijem i razvoj sadnica zavise od njihovog kvaliteta i načina pripreme. Zdrave i dobro razvijene sadnice, s pravim deblom i razgranatim korenom, pre sadnje se klasiraju po razvijenosti. Tako se kasnije postiže ujednačen razvoj stabla. Nedovoljno razvijene i oštećene sadnice se odbacuju.
Pre sadnje dobro razvijene i dugačke žile korena skrate se za trećinu, dok se tankim i manje razvijenim sadnicama odstrani samo vrh. Oštećene žile se potpuno odbacuju ili skraćuju do zdravog mesta. Veoma guste žile, koje se međusobno prepliću, treba prorediti, pazeći da ostane što više zdravih i pravilno raspoređenih. U svakom slučaju, preseci moraju biti pravi, jer tada su manji i brže zarastaju. Radi se oštrim makazama. Na kraju se koren potopi u smešu goveđe balege, ilovače i vode.
Na dobro pripremljenom zemljištu iskopaju se jame dovoljno velike da se koren pravilno rasporedi. Žile ne smeju da se savijaju. Na dno jame naspe se plodna, rastresita zemlja u vidu humke i na nju postavi koren. Žile se rasporede na sve strane i pokriju zemljom, a potom sadnica nekoliko puta protrese i malo povuče uvis. Tako žile dobijaju prirodniji položaj i podešava se dubina sadnje, koja ne sme biti manja od one u rasadniku. To mesto se uočava po boji kore. Kad se sadnica postavi na odgovarajuću dubinu, na koren se nanosi zemlja, dobro nagazi, doda pet do sedam kilograma zgorelog stajnjaka i potom opet nanese zemlja.
Sadnice posađene u jesen ne treba zalivati. Oko njih se samo napravi humka visine petnaestak centimetara i tako ostavi do proleća.
Vreme i način berbe
U našim ekološkim uslovima pitomi kesten se bere od treće dekade septembra pa do kraja oktobra, što zavisi od geografske širine, nadmorske visine, ekspozicije terena na kojem raste i klimatskih uslova.
Za razliku od drugih vrsta voća, čiji se plodovi mogu brati rukom, pitomi kesten se bere tresenjem i mlaćenjem, slično kao orah. Plodovi kestena se beru drmanjem celih manjih stabala ili pojedinačnih grana na jače razvijenim stablima. Plodovi se omlaćuju motkom, kojom se udara po kupulama koje tresenjem nisu pale. Gađanje kamenjem i drugim čvrstim predmetima u krunu stabla, što je na žalost česta pojava u nekim područijima, najgori je način berbe kestena i odražava surovost berača prema biljci koja mu daje plod izvrsne hranljive vrednosti. Takvim grubim načinom berbe lome se grane i grančice čime se uništava rodna površina drveta. Kroz stvorene rane na granama prodiru prouzrokovači bolesti, dolazeći u dodir sa sokom biljke i tu se razmnožavaju i bezbedno prezimljavaju, što iscrpljuje stablo koje gubi vitalnost, što za posledicu ima umanjuje redovnog i obilnog plodonošenja.
Vreme berbe pitomog kestena određuje se uglavnom na osnovu boje kupule koja se sazrevanjem ploda menja od zelene u svetložutu. Plod u toj fazi još ne treba brati, nego sačekati dok plod i tehnološki sazri, što se utvrđuje po tamnoj boji kore ploda karakterističnoj za pojedine sorte.
Kod većeg broja sorti pucanje kupula na najistaknutijim delovima periferije krune, iz kojih lako ispadaju plodovi, najpouzdaniji je znak normalne zrelosti ploda i to je pravo vreme za berbu.
Klasiranje plodova
Plodovi se klasiraju uglavnom prema krupnoći, odnosno težini. Međutim, treba ih klasirati i na osnovu drugih osobina kao što su boja i oblik ploda i veličina hiluma koji su važne osobine pojedinih sorti.
U već priznatoj i najviše primjenjivanoj klasifikaciji plodova kestena prema težini postoje tri grupe:
– sitan — do 7 g
– srednje krupan — od 7,1 do 14 g
– krupan — preko 14 g
Odmah posle berbe plodovi se klasiraju i prema nameni i to na one za brzu potrošnju u ishrani, za setvu u cilju proizvodnje sadnica (izdvajaju se zdravi i srednje krupni plodovi) i oštećene za ishranu stoke.
Čuvanje plodova
Plodovi pitomog kestena mogu se čuvati u kupuli i bez nje. Posle berbe sve neotvorene kupule treba sakupiti na gomilu i pokriti lišćem, papraću, slamom, plevom ili nekom drugom rastresitom masom biljnog porekla. Posle toga, gomilu treba prekriti granama bilo kojeg drveća ili snopovima kukuruzovine kako bi se zaštitio pokrovni materijal koji treba da sačuva neophodnu vlagu bez koje ne bi moglo doći do razlaganja lignina i drugih smolastih materija sadržanih u kupuli koje održavaju normalnu svežinu plodova. Na ovaj način kupule se uspešno čuvaju sve do kraja marta, kad se iz delimično raspalih kupula plodovi lako izdvajaju. Plodovi kestena izvođeni iz kupule u toku ili odmah posle berbe čuvaju se u zamračenim prostorijama sa betonskim podom koje moraju biti besprekorno čiste i dezinfikovane sa 0,5% formalina.
Plodovi se rasprostiru u sloju do jedan metar, a prostorije s vremena na vreme treba provetravati i kontrolisati vlažnost vazduha, koja treba da bude oko 85 odsto kako bi se u plodovima očuvala neophodna vlaga koja treba da bude od 33 do 35 odsto. Temperatura u skladišnoj prostoriji trebalo bi da bude od nula do četiri stepena, kako bi se sprečilo dejstvo eventualno prisutnih štetočina i bolesti, kao i umanjila aktivnost hemijskih procesa u plodu.
Čuvanje plodova stratifikovanjem
Stratifikuju se plodovi koji su namenjeni za proizvodnju sejanaca. Posle izdvajanja iz kupule biraju se plodovi koji su potpuno zreli, zdravi i normalno razvijeni, srednje krupni i sa svim karakteristikama sorte, odnosno tipa. Tako odabrani plodovi stratifikuju se odmah u novembru, i to obično u drvenim sanducima koji mogu da budu raznih dimenzija.
Kao supstrat za stratfikovanje koristi se ispran rečni pesak i to tako što se prvo na dno sanduka stavi sloj šljunka debljine 4—5 cm, pa preko njega sloj sitnog peska (debljine 2—3 cm). Po površini peska ređaju se plodovi kestena (jedan do drugoga), pa se opet prekriju slojem peska od 2—3 cm debljine, preko kojeg se ponovo ređaju plodovi kestena i opet sloj peska, i sve tako dok se sanduk ne napuni, vodeći računa o tome da poslednji sloj peska bude visok najmanje 5 cm. Sanduci sa plodovima čuvaju se u čistim prostorijama na temperaturi od jedan do tri stepena, sa relativno visokom vlažnošću vazduha od 75—80 odsto. Plodovi kestena već krajem marta i početkom aprila počinju da klijaju. Kad klica dostigne dužinu od jedan do dva centimetara, vade se i odmah sade bilo na stalnom mestu ili u rasadniku.
Kontrola kvaliteta ploda pitomog kestena
Plodovi pitomog kestena se za tržište obično klasiraju u tri grupe kvaliteta:
I klasa — Plodovi moraju biti teži od 10 g, sa jednim semenom, zreli, zdravi, karakteristične boje, bez mehaničkih povreda. Mezokarp mora biti prirodno svež, sa preko 94 odsto mase ploda. Toleriše se do 5 odsto oštećenih plodova.
II klasa — Važe isti kriterijumi kao i za I klasu, ali se dozvoljava do 8 odsto oštećenih plodova, a masa ploda trebalo bi da je veća od 7 grama.
III klasa — Ovde se svrstavaju plodovi koji ne ispunjavaju uslove za prve dve klase.
Literatura: ’Gajenje pitomog kestena’, Hakija Hadrović, ’Nolit’ 1987.
Foto: Pixabay, Agro TV
