Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PKS Aleksandar Bogunović kaže da bi trebalo ukinuti zabranu izvoza žitarica i brašna ili bar uvesti kvote.
– Već duže vreme čekamo da se ukine zabrana izvoza, jer je blizu žetva, a viškovi su procenjeni na preko milion tona pšenice i blizu dva miliona tona kukuruza. S obzirom na to da je prošla godina bila lošija za kukuruz, jer su prinosi bili oko 30 odsto niži nego što se očekivalo, a pšenica je imala jako dobar rod, važno je da se što pre ukloni zabrana izvoza da bi naši proizvođači prihodovali sredstva dok su cene na svetskim berzama jako dobre – rekao je Bogunović za Tanjug.
Dodao je da je jesenas pšenicom zasejano oko 30.000 hektara više nego prethodne proizvodne godine, što znači da bismo mogli očekivati oko četiri miliona tona novog hlebnog žita.
Istakao je da su nam se trenutno poklopili dobar prošlogodišnji rod pšenice i visoka cena na berzama, što bi trebalo iskoristiti da se uberu plodovi situacije na svetskom tržištu.
– Zabrana je doneta na kraći period i očekujemo da u dogledno vreme bude uklonjena. Naša preporuka, kao i preporuka proizvođača, jeste da se ne uvede potpuna zabrana, već da se uvedu kvote. Da država definiše količine koje bi mogle da izađu iz zemlje do naredne žetve i da se prati dinamika izvoza, s obzirom na to da realno ne možete u kratkom vremenskom intervalu da izvezete velike količine koje bi ugrozile našu stabilnost – kazao je Bogunović.
Naglasio je da se, osim toga, silosi moraju isprazniti od starog roda pšenice da bi primili novi rod.
– Inače, u ovo doba godine je najintenzivnije trgovanje žitaricama, s obzirom da počinje izvoz baržama kojima idu i najveće količine ove robe. I svakako da pored toga što je najveća koncentracija izvoza u ovom periodu, pogodilo se da su istovremeno i cene veoma dobre, a one će, što smo bliže žetvi, padati s obzirom da već počinje da se trguje s novim rodom. Tako da je izvesno da one neće još dugo biti ovako visoke – istakao je Bogunović.
Izrazio je očekivanje da će mine, koje plutaju delom Crnog mora zbog sukoba u Ukrajini u blizini luke Konstanca preko koje Srbija izvozi žitarice, biti uklonjene i dodao kako je uprkos ratu Ukrajina uspela da izveze oko 80 odsto svog roda pšenice.
– Veće pitanje je šta će biti sledeće godine. Kako će se tamo realizovati žetva i nova setva. Veliko pitanje za sve proizvođače u svetu je koliko će biti raspoloživa đubriva, s obzirom da se azotna đubriva proizvode iz gasa. Gas je jako poskupeo i prilično je nedostupan u mnogim delovima sveta, tako da je cena đubriva već sada tri puta veća nego što je bila, a i nema ga svuda dovoljno – upozorio je Bogunović.
Podsetio je da je Ruska Federacija jedan od najvećih svetskih proizvođača mineralnih đubriva i dodao da Srbija nije ugrožena, jer je obezbedila druge pravce snabdevanja i ima dovoljno đubriva.
Bogunović je izneo očekivanje da će, zahvaljujući dobrim cenama proizvoda, domaći poljoprivrednici uspeti da obave prolećnu setvu, uprkos poskupljenju svih ulaznih komponenti.
On je skrenuo pažnji i na poziciju proizvođača brašna u Srbiji koji su pritisnuti padom izvoza i ograničenim cenama na domaćem tržištu.
– Preporuka PKS-a je bila da se ne uvodi ograničenje izvoza brašna, jer je taj izvoz uglavnom koncentrisan na region i on poslednjih godina pada. Tako da bi dobro bilo da ispoštujemo te kupce do kojih smo teško došli, a i da nađemo druge kupce i iskoristimo ovu situaciju na tržištu sa dobrim cenama i dozvolimo našim mlinovima da kroz tu kompenzaciju prebrode ove ograničene cene brašna na domaćem tržištu – rekao je Bogunović.
Foto: Freepik, Pixabay, Pexels, Unsplash