Sorte vinove loze čija je osnovna svrha popravka boje vina drugih sorti nazivaju se bojadiseri.
Bojadiseri su bogati bojenim materijama u pokožici i u mesnatom delu bobice. U strukturi crnih vinskih sorti, bojadiseri učestvuju sa 3-5%. Od bojadisera se ne proizvodi vino, već se koriste za popravku boje crnih vina dodavanjem grožđa u kljuk ili kupažiranjem vina. U svakom slučaju, udeo bojadisera ne bi trebalo da prelazi 5 do 7%. U Srbiji su najzastupljeniji alikant buše, game bojadiser, župski bojadiser, začinak i krajinski bojadiser.
Game bojadiser
Sazreva početkom III epohe. Srednje otpornosti na plamenjaču i pepelnicu, dok je prema sivoj plesni slabije otporna, pa u kišnim jesenima vrlo lako strada. Prema niskim zimskim temperaturama je dobre otpornosti, može da izdrži do –24 stepeni. Pogoduju mu srednje visoki i visoki uzgojni oblici. Zahteva mešovitu i dugu rezidbu. Tipično je vinska sorta bojadisera. Grozd je srednje krupan, valjkast, sabijen. Težina grozda je od 90-120 grama. Bobice su srednje krupne, jajolike, tamnoplave. Sadrži 18-22% šećera. Sok je tamno crven. Vino gamea je intenzivno crvene boje, bez posebnog mirisa i ukusa i vrlo pogodno za popravak boje drugih crnih vina.
Krajinski bojadiser
Stvoren je ukrštanjem sorti game crni i game bojadiser. Odlikuje se dosta bujnim čokotom. Vrlo je prinosna sorta. Grožde sazreva u III epohi. Slabije je otpornosti na plamenjaču, a prema pepelnici i sivoj plesni ispoljava dosta dobru otpornost. Srednje je osetljiva sorta na niske zimske temperature. Zahteva mešovitu rezidbu. List je okrugao, srednje veličine, petodelan. Bobica je okruglasta, srednje veličine sa pokožicom tamno plave boje. Grozd je mali i cilindričan, zbijen, a njegova masa je od 150-250 g. Šira sadrži 18-22% šećera, ukupne kiseline su 6-9 g/l.
Začinak
Smatra se autohtonom sortom Srbije i to Negotinske Krajine. Sorta je srednje bujnog čokota. Uglavnom je srednje prinosna sorta (prosečni prinosi kreću se od 8.000 do 12.000 kg/ha). Sazreva pozno u III epohi. Slabe je otpornosti na plamenjaču, a srednje otpornosti na pepelnicu i sivu plesan. Prema niskim temperaturama relativno je dobre otpornosti. Pogoduju mu srednje visoki uzgojni oblici, mada se gaji na niskim uzgojnim oblicima. Reže se kratko. Začinak je vinska sorta blago obojenog soka. Učešće bobica u grozdu je do 97%, a šepurine oko 3%. Pokožice u bobici ima oko 8%, semenki 2,5-3,0%, a mesa oko 87-90%. Randman soka je 70-75%. Nakupi najčešće od 18-20% šećera i 6-8 g/l ukupnih kiselina. Retko se sreću čista sortna vina, već se koristi za kupažu sa drugim vinskim sortama, radi popravke boje.
Alikant buše
Sorta ima srednje bujan čokot. Redovno i dobro rađa, a prosečni prinosi se kreću od 15.000 – 20.000 kg/ha. Sazreva početkom IV epohe. Srednje je otpornosti na bolesti, a nešto je otporniji na sivu plesan. Prema niskim temperaturama srednje je otporna, izdržava do –20 stepeni. Pogoduju mu srednje visoki i visoki uzgojni oblici. Zahteva mešovitu i dugu rezidbu. Bobice srednje veličine, okruglaste, tamno plave boje. Grozd srednje veličine ili veliki, kupastog oblika. Masa grozda varira od 150-300 g. Šira sadrži 18-22% šećera i 6,5-9 g/l ukupnih kiselina. Šira je veoma obojena i služi za popravku boje vinu sortama kojima nedostaje boja. Randman soka 70%. Zbog velikog sadržaja boje u soku i pokožici, kao i zbog visokog sadržaja ukupnih kiselina, grožđe se koristi i za proizvodnju bezalkoholnog soka, zatim za bojenje voćnih sokova kojima nedostaje boja. Uglavnom se koristi za kupažu radi poravke boje drugim crnim vinskim sortama. Čista sortna vina su vrlo trpka i nakisela, pa se retko sreću.
Župski bojadiser
Novija sorta bojadisera, stvorena kod nas. Nastala je ukrštanjem sorti alikant buše i game crni. Odlikuje ga osrednja otpornost prema niskim temperaturama. Kasno sazreva, a takođe je umereno otporan prema bolestima i štetočinama. Šira je vrlo obojena, a sadržaj šećera u širi se kreće od 19-21%. Ukupnih kiselina u širi ima od 8-10 g/l.
Sadržaj antocijana u pokožici ili mesnatom delu bobice je kod sorti genetski uslovljen, ali je podložan i promenama pod uticajem ekoloških uslova. Naročito svetlosni uslovi (osunčavanje) značajno utiču na sadržaj antocijana u groždu. Grožde iste sorte intenzivnije je obojeno u južnim krajevima u odnosu na severnije područje, zato su toplija područja sa više sunčeve svetlosti pogodnija za gajenje crnih – obojenih sorti.
Defolijacija kao ampelotehnička mera ima višestruke prednosti: poboljšava se osvetljenost špalira u zoni grozdova, poboljšava se aeracija čime se popravlja mikroklima čokota, proces sazrevanja grozdova je bolji, bolja je obojenost pokožice bobica, u daleko manjem stepenu je prisutna siva trulež i oštećenja koja ona stvara i kvalitet grožđa je poboljšan. Sprovodi se tako što se iz zone grozdova uklanjaju listovi koji zasenjuju grozdove. Na osnovu vremena obavljanja (fenofaze kad se obavlja) defolijaciju obavljamo: pred cvetanje ili po zametanju bobica (rana defolijacija) ili sa nastupanjem šarka (kasna defolijacija). Ranom defolijacijom, odnosno, uklanjanjem većeg dela lisne mase, izaziva se fotosintetski šok kojim se sprečava dotok potrebne količine asimilativa u tek formirane cvasti. Kao posledica formira se manji broj zametnutih cvasti, rehuljavih grozdova usled lošije oplodnje, sitnije bobice, smanjen je rizik od pojave sive truleži. Osim kontrole prinosa kroz manji procenat zametnutih bobica ranom defolijacijom se utiče i na brže nakupljanje šećera u bobicama, veću koncentraciju flavonoidnih jedinjenja i pojačanu stabilnost pojedinačnih antocijana u vinu. U južnim vinogradarskim područjima defolijacijom se može postići suprotan efekat po grožđe u odnosu na severnija područja. Usled naglog skidanja lišća i pri jakom intezitetu insolacije može doći do pojave ožegotina na grožđu, a kasnije i do pojave truleži. Ovo je posebno izraženo kod čokota sa niskim stablom.
Izvor: dipl. inž. Sanja Čokojević, PSSS Knjaževac
Foto: Pixabay