Bolesti matice

88

Osim bolesti koje su zajedničke svim jedinkama u pčelinjoj zajednici, postoje specifična oboljenja koja se odnose samo na maticu.

Pored svih bolesti pčela i trutova, matica može da oboli i od bolesti koje pogađaju reproduktivne organe, organe za varenje i drugo.

Melanoza (Melanosella Mors Apis) je zajednički naziv za nekoliko bolesti matice. Spada u red gljivičnih oboljenja koja maticama oštećuju jajnike, bilo da su starije ili mlađe. Oboleli jajnici menjaju boju, od bledožućkastih postaju smeđecrni, a posledica je strelitet. Najvažnije melanoze su:

Crna bolest jaja – Ova bolest nastaje kao posledica hladnoće. Posledice su degeneracija tkiva jajnika. U njima se stvara obojena zrnasta masa, naročito u zoni sazrevanja jaja tako da imamo crna jajašca. Neki autori pominju da se u masi degenerativnog tkiva istovremeno nalaze i gljivice (Miroslava Lolin, 1991).

Melanhoza H – Za ovu bolest se pretpostavlja do dolazi kao posledica zaraze od polena. Mr Renata Relić piše u knjizi „Racionalno vođenje pčelinjaka“ da je uzročnik ove bolesti gljivica Melanosera mors apis, koja se razvija u jajnicima i okolnim tkivima.

Melanoza B – To je najčešće bolest mladih matica. Uzročnik je, po Renati Reljić, bakterija Aerobakterium cloacone, a posledica sterilitet. Ova bolest se razvija sporo, u početku matica normalno polaže jajašca, a sterilitet dolazi tek u poodmakloj fazi bolesti.

Nošenje nedozrelih jaja – Dešava se da zdrave mlade matice (ponekad i nešto starije) polažu jaja u kojima embrion vrlo brzo ugine. Jajašca se brzo suše i pčele ih izbacuju. Smatra se da je uzrok genetske prirode, pa takve matice treba zameniti, piše Alija Dolovac u svojoj knjizi „Savremeno pčelarstvo“.

Neoplođena jaja – Ova pojava je zapažena najčešće kod mladih matica. Polažu neoplođena jaja jer prethodno nije ni došlo do sparivanja sa trutovima. Naučnci su utvrdili da do ove pojave može da dođe i zbog uginuća spermatozoida u mateci, a kod starih matica kad se potroše zalihe spermatozoida.

Opstrukcija jajovoda spermatozoidima – Događa se da oplođena matica ne nosi jaja. U tom slučaju zapaža se povećan donji dio trbuha, koji je savijen na dole. Pregledom jajovoda zapaža se da su oni prošireni i ispunjeni gustom, delično tvrdom masom. Mikrospkopskim pregledom mase nalazimo slepljene spermatozoide, ističe Dragica Grbić u knjizi „Suzbijanje pčelinjih bolesti i štetočina“. Matice obolele od ove bolesti se slabo kreću i teško se održavaju na saću. Često im se dešava da padnu na podnjaču i tada ih pčele izbace iz košnice.

Opstrukcija genitalnih organa – Ova pojava se kod matica događa kad joj je otvoren zadnji deo trbuha u kome se nalazi „čep“ crne boje. Taj „čep“ predstavlja stvrdnuti izmet i sprečava polaganje jaja. S obzirom da je abdomen matice, u slučaju ove pojave, široko otvoren, čep se može otkloniti izvlačenjem pomoću tanke pincete.

Katalepsija – Sa maticama treba postupati nežno. Prilikom obeležavanja, stavljanja u kavez i hvatanja rukama iz bilo kojih drugih razloga, ukoliko pčelar nije nežan, može da nastupi privremena ukočenost. Takvo stanje traje nekoliko minuta, pa čak i pun sat, a posle toga matica se ponaša normalno. U ovakvim slučajevima može da se desi da matica ugine. Naučnici smatraju da je katalepsija nervna manifestacija koja se manifestuje kao oduzetost, paraliza ili nervni šok. Ovo je, dakle, bolest koja nije posledica mikroorganizama.

Alija Dolovac piše da ne postoji sredstvo za lečenje matica obolelih od melanoze. Posle uspostavljanja dijagnoze u veterinarsko-bakteriološkim laboratorijama, potrebno je zameniti matice. Bolest se može preneti i kupoprodajom matica. Potrebno je poboljšati i higijenske uslove u košnici i životne uslove zamenom nekvalitetne hrane, recimo, zamenom medljikovca nektarskim medom ili društvo prihraniti šećernim sirupom.

Pored bolesti postoje i anomalije matica u toku razvoja. To su: zakržljale matice, deformisana krila, nerazvijenost (hipolazija) jajnika, nerazvijeni jajovodi i promjene u toku starenja matice.

Zakržljalost matica je posledica nedovolje ishrane u toku razvoja. Jednostavno, ostanu male, otprilike, kao pčele radilice. Iako su normalno građene, najčešće su sterilne.

Pojava deformisanih krila je, kako stručnjaci tvrde, genetske prirode. Takve matice ne mogu da lete tako da ne mogu da budu oplođene prirodnim putem.

Hipoplazija je poremećaj u razvoju. Neki od organa ostaje zakržljao. Nerazvijeni jajovodi, i pored normalno razvijenih drugih genitalija, uzrok su steriliteta.

Nerazvijeni jajovodi dovode do streriliteta. Ali, dešava se i da je samo jedan jajovod nerazvijen i tada matica može da polaže jajašca, ali u manjoj meri.

Posledice starenja matica su degenerativne promene u organizmu. Stare matice sve slabije polažu jaja, ili poptpuno prestaju s polaganjem, pa se sve više javljaju larve trutova nego radilica.

Literatura: Renata Relić: „Racionalno vođenje pčelinjaka“, Alija Dolovac: „Savremeno pčelarstvo“ i Dragica Grbić: „Suzbijanje pčelinjih bolesti i štetočona“

Foto: Pixabay


reklama