Toplota i vlažnost vazduha u plastenicima prouzrokuju prisustvo posebnih kategorija štetnih organizama na paradajzu.

Uglavnom su to gljivična obolenja koja se javljaju usled povišenih navedenih parametara:

– crna ili koncentrična pegavost (Alternaria solani)
– lisna plesnivost (Fulvia fulva)
– siva plesan (Botrytis cinerea)
– bela trulež (Sclerotinia spp.)
– uzročnici patološkog uvenuća i sušenja (Verticillium spp, Fusarium spp. i slično).

Uzročnike bolesti potrebno je raspoznati, determinisati, a pri izvođenju hemijskog tretmana voditi računa o radnoj karenci i karenci primenjenih fungicida jer mogu negativno uticati na insekte oprašivače.

Crna, ili koncentrična pegavost (Alternaria solani) prepoznaje se po tamnim (crnim) okruglastim pegama, obima od nekoliko milimetara do 2 cm. Pege su sa tamnim koncentričnim krugovima, što se dobro vidi kad obolelo lišće gledamo prema izvoru svetlosti. Crna pegavost napada lišće koje je izloženo visokim temperaturama i nedostatku vode, ili je biljka izložena nekom drugom stresu. Povećanjem broja pega, lišće se potpuno suši. A. solani može napasti stabljiku paradajza, a simptomi su u vidu izduženih, tamnih lezija koje mogu potpuno obuhvatiti prizemni deo, i tada biljke brzo propadaju. Crna pegavost se, takođe, javlja na zelenim i zrelim plodovima paradajza. Razvijaju se udubljena, tamna mesta , s vidljivim koncentičnim krugovima, dobro razdvojena od zdravog tkiva.

Plesnivost lista paradajza (Fulvia fulva) češće se javlja u grejanim plastenicima i kod hidroponskog načina uzgoja. Razvoj plesni, primarno, određuje osetljivost, odnosno, neotpornost hibrida, optimalna temperatura vazduha i visoka relativna vlažnost. Optimalne temperature za zarazu paradajza su 22-24 stepeni, a relativna vlažnost vazduha mora biti veća od 90%. Plesanivost lista, najčešće, napada lišće, a retko su zaraženi plodovi, cvetovi, peteljke i stabljika. Najpre je napadnuto donje lišće, jer je pri zemlji relativna vlažnost veća. Karakteristični simptomi ove bolesti se prepoznaju na naličju napadnutog lišća u vidu maslinasto-baršunastih prevlaka, koje potiču od brojnih reproduktivnih organa (spora). Zbog većeg broja infekcija, ostvarenih u kratkom razdoblju, lišće se potpuno osuši.

Paradajz, gajen u zaštićenom prostoru, trpi manje štete od plamenjače nego pri gajenju na otvorenom. Plamenjača se obično prvo javlja u predelima gde je više zastupljen krompir, prvenstveno zbog jačeg potencijala bolesti u zemljištu. Bolest se prvo pojavljuje na usevima krompira, i pošto se poveća infektivni materijal, plamenjača se, sa krompirišta seli na paradajz. Zato je praćenje zdravstvenog stanja krompira važno zbog prognoze pojave plamenjače na paradajzu.

Siva plesan (Botrytis cinerea) je česta bolest pri gajenju u zaštićenom prostoru usled povećane vlažnosti vazduha, manje osvetljenosti, često viška hraniva, kao i rana koje nastaju zbog zakidanja zaperaka. Siva plesan je ekonomski značajan poremećaj plodovitog povrća iz porodica Solanaceae (paradajz, paprika) i Cucurbitaceae (krastavci-salatari, tikvice), a takođe napada i zimsku salatu . Glavni simptom bolesti je siva prevlaka na površini napadnutih organa (većinom plodova, stabljike i peteljke). Temperaturni raspon razvoja sive plesni (0-35 stepeni) je preširok da bi regulacijom toplote sprečili njen razvoj. Provetravanje i zagrevanje plastenika, ili staklenika, smanjenje relativne vlažnosti vazduha, osnovne su preventivne mere borbe protiv sive plesni.

Bela trulež (Sclerotinia spp.) je polifagni patogen koji parazitira više stotina biljnih vrsta. U zaštićenoj proizvodnji paradajza, bela trulež se pojavljuje često. Obično dolazi do zaraze stabljike u pazuhu donjih listova. Na mestima zaraze uočavaju se duguljaste vodene pege koje se brzo uvećavaju i prstenasto obuhvataju stabljiku, a oboleli deo tkiva razmekša, dobije svetlosivu boju i odumre. U povoljnim uslovima temperature i vlage, na zaraženim delovima se formira bela micelija. Bela trulež je bolest nešto hladnijih i vlažnijih podneblja. Optimalne temperature razvoja su od 15 do 21 stepena, uz visoku vlažnost vazduha.

Trulež korena i prizemnog dela stabla je bolest koja se sve češće javlja pri proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru. Prouzrokovač je gljiva Phytophthora nicotianae. Parazit se održava u zemljištu i u zaraženim ostacima. Gljiva prodire u stablo mladih biljaka paradajza u prizemnom delu. Simptomi su: uvelost biljaka, dolazi do truleži prizemnog dela stabla, a ubrzo do propadanja cele biljke. Preventivne mere borbe su veoma značajne, ali je neophodna i hemijska zaštita, koja podrazumeva, između ostalih, i primenu fungicida na bazi propamokarb fosetila, i to zalivanjem biljaka dva do tri dana pred rasađivanje i jedno do dva zalivanja u razmaku sedam do 10 dana posle rasađivanja. Primenjuje se u koncentraciji 0.25%, uz utrošak vode 0.2 litra pripremljenog rastvora po biljci.

Prvi znaci navedenih bolesti se često pojavljuju početkom plodonošenja ili tokom berbe. Zato se u takvim proizvodnim prostorima i uslovima proizvodnje smeju koristiti samo određena hemijska sredstva, dopuštena za primenu u zaštićenom prostoru, uz propisanu karencu, koja nije veća od sedam dana.

Samo sadnjom otpornih hibrida, postizanjem optimalnog sklopa, kvalitetnim provetravanjem, uravnoteženim đubrenjem, prepoznavanjem i uklanjanjem zaraženih biljaka, može se umanjiti pojava i razvoj gljivičnih oboljenja. Potrebna je stalna kontrola i oprez proizvođača paradajza jer, u relativno kratkom periodu, neželjene bolesti mogu potpuno da unište proizvodnju (npr. plamenjača, plesanivost lista i slično).

Izvor: dipl. inž. Slavica Maksimović, PSSS Šabac

Foto: Pixabay, Yuan-Min Shen, Taichung District Agricultural Research and Extension Station, Bugwood.org, Florida Division of Plant Industry , Florida Department of Agriculture and Consumer Services, Bugwood.org