Bolesti uskladištenog jabučastog voća

191

I pored kvalitetne zaštite i prihrane tokom vegetacije, plodovi jabučastog voća izloženi su čestim infekcijama posle berbe, što uključuje i period u skladištima.

Penicillium expansum na jabuci

Kod jabučastog voća (kao što su jabuka, kruška ili dunja) najčešće se javljaju: meka trulež, mrka trulež, fuzariozna trulež, siva buđ i gorka trulež.

Meka trulež
Prvi simptomi se se javljaju u vidu bledosmeđih do zlatnožutih pega. Tkivo ubrzo postaje vodenasto i meko, plodovi dobijaju miris buđi i alkoholni ukus. Ubrzo ova trulež zahvata ceo plod, na kome sa starošću gomilice spora postaju zelenkasto plave i prekrivaju veći deo ploda, zbog čega se često zove plava buđ. Prouzrokovač oboljenja je Penicillium expansum i svoj prodor ostvaruje preko povređene pokožice ploda.

Mrka trulež
Prvi simptomi se manifestuju oko čašice ploda u obliku mrkih ugnutih pega, a potom zahvata ceo plod. Takođe se veoma brzo širi u skladištu, naročito kod jabuke, pa se često zove skladišna trulež jabuke. Izazivač ove bolesti je Stemphylium botryosum.

Fuzariozna trulež
Na plodovima jabuke simptome ispoljava na kori u vidu mrkih pega koje se ugibaju u tkivo ali ne pucaju. Meso ploda podleže truleži mrke boje. Istruleli deo ploda dobija vazdušaste mehuriće, zdraviji deo dobija kiseo ukus i gubi svežinu. Površina ploda na kraju dobija sivkastu navlaku. Ovo oboljenje izaziva Fusarium lactis.

Monilinia fructigena na jabuci

Siva buđ plodova
Ovu bolest izaziva Monilinia fructigena, a najveće štete nanosi ako se tretmani zaštite ne izvedu na vreme. Posebnom širenju ove bolesti doprinose mehaničke povrede i oštećenja od insekata. Od momenta zaraze do pojave pega na plodovima prođe 5-10 dana. Svaki dan prisutne zaraze očitava se brojem krugova na plodovima. Sekundarne infekcije u skladištu su ređe.

Gorka trulež
Manifestuje se oko lenticela, vrlo brzo se širi u dubinu ploda i daje mu gorak ukus. U uslovima hladnjača, na nula stepeni, veoma se brzo širi iako je optimalna temperatura širenja oko 24 stepena. Ova zaraza potiče iz voćnjaka, nastaje u jesen kad je kišovito. Prouzrokovač ove bolesti je Gleosporium fructigenum, čija je glavna karakteristika da miruje sve vreme u plodu, a svoje prve simptome ispoljava kad plod dospe u stadijum zrelosti.

Mere zaštite
Zaštita od navedenih bolesti počinje uklanjanjem izvora inokuluma iz voćnjaka i skladišta (mumificirani, sasušeni, buđavi plodovi), a nastavlja se u voćnjacima pravilnim odabirom i pravovremenim hemijskim tretmanima, za koje se preporučuje primena fungicida na bazi tiofanat-metila, difenokonazola ili fludioksonila i ciprodinila kao što su: Score 250 EC, Signum, Flint Plus, Funomil, Switch 62,5 WG, Galofungin T, Zato 50 WG. Uz ove preparate protiv truleži koriste se i preparati protiv pepelnice i čađave krastavosti, kao i izbalansirana ishrana u celoj vegetacionoj sezoni, a naročito u fazi zrenja. Tada treba prihranjivati đubrivima sa više kalcijuma kako bi plod bio čvrst i kako se u skladištu ne bi javile gorke pege na plodovima. Prilikom berbe, plodovi moraju biti zdravi i neoštećeni, ambalaža mora biti sterilisana ili dezinfikovana. Skladišta moraju biti provetrena i dezinfikovana, kontrolisane vlažnosti i temperature.

Izvor: Poljoprivredne stručne službe Srbije
Foto: Cover Images


reklama