Evropska agencija za zaštitu životne sredine proglasila je Bor ekološkom zvezdom poboljšanja stanja kvaliteta vazduha u Srbiji u 2016. godini, pa će u izveštaju biti navedeno da je to grad sa kvalitetom vazduha prve kategorije, izjavio je načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u republičkoj Agenciji za zaštitu životne sredine Tihomir Popović.

Kako je navedeno u saopštenju Rudarsko-topioničarskog basena ’Bor’, Popović je, ispred merne stanice u gradskom parku, podsetio da Agencija raspolaže podacima o kvalitetu vazduha u Boru od 1976. godine i da tek sada, 40 godina kasnije, imamo situaciju da je ta lokacija, koja je i reprezent za najuži, centralni deo grada, proglašena ’lepoticom dana’, odnosno ekološkom zvezdom poboljšanja stanja kvaliteta vazduha u Srbiji.

– U 2016. godini prvi put imamo situaciju da su godišnje koncentracije sumpor-dioksida ispod graničnih vrednosti. Ranije je, baš na osnovu tih vrednosti, Bor dobijao ocenu kvaliteta vazduha treće kategorije, dok je u izveštaju za 2016. godinu to grad sa kvalitetom vazduha prve kategorije – rekao je Popović.

Takva drastična promena, kako je istakao, izazvala je stručno interesovanje nadležnih u republičkoj Agenciji za zaštitu životne sredine i biće posebno naglašena u svim izveštajima.

Prema njegovim rečima, može se slobodno reći da je ’de fakto’ došlo do brisanja jedne ekološke crne tačke na teritoriji Srbije.

Generalni direktor RTB ’Bora’ Blagoje Spaskovski kaže da je drastičnom poboljšanju kvaliteta vazduha u Boru doprinela nova metalurška linija prerade bakra i njen rad bez emisija i imisija u atmosferu, i da su najbolja potvrda izveštaja iz Evrope i Srbije, pored merenja, ljudi koji žive u Boru i okolini.

RTB ’Bor’, odnosno Topionica i rafinacija, 2014. godine je na ime odštetnih zahteva meštana okolnih sela za uništene voćnjake, useve i pčele isplatila 49 miliona dinara, a 2015. godine 47 miliona dinara.

Prošle godine RTB ’Boru’ nije upućen nijedan odštetni zahtev i to dovoljno govori, možda više od svih brojki i izveštaja, o tome kakav se vazduh danas diše u Boru i okolnim selima, rekao je Spaskovski, a navedeno je u saopštenju.

Kako je navedeno, u Boru postoji 10 mernih stanica za praćenje kvaliteta vazduha, pet automatskih i isto toliko manuelnih.

Proporcionalno broju stanovnika i shodno karakteristikama grada kao urbane sredine, toliki broj mernih stanica je više nego dovoljan.

Međutim, odlike Bora kao industrijske sredine oduvek su uslovljavale monitoring sa više mesta i zbog toga je dogovoreno da državna mreža za automatsko praćenje kvaliteta vazduha u Boru ubuduće bude pojačana i meteorološkim merenjima, koja se mogu obavljati paralelno sa praćenjem kvaliteta vazduha.

Na taj način bi se redovno pratile i suspendovane čestice, praškaste materije i čađ, koje su glavni zagađivač u celoj Srbiji.