Bor je veoma značajan mikroelement, posebno zbog njegove važne uloge u procesu oplodnje.
Simptomi nedostatka obično se pojavljuju na mestu rasta jer je bor nepokretan u biljci.
Nedostatak bora izaziva izumiranje tačke rasta, anatomske i morfološke promene.
Neke ratarske, povrtarske i voćarske biljne vrste su izuzetno osetljive na nedostatak ovog mikroelementa. Dikotiledone biljke su osetljivije na nedostatak bora od monokotiledonih.
Veću potrebu za borom pokazuju: šećerna repa, suncokret, lucerka, karfiol i celer; osrednju potrebu: kukuruz, krompir, paradajz i duvan; a malu: pšenica, ječam, ovas, raž i pirinač.
Prvi simptomi nedostatka bora se javljaju na mlađim listovima i na vegetacionim tačkama rasta korena i nadzemnog dela. Kod šećerne i stočne repe nedostatak bora izaziva oboljenje poznato pod nazivom ’trulež srca’.
Pojava neostatka bora obično se uočava na alkalnim, sa izuzetkom sodno-alkalnih zemljišta i na peskovitim u organskoj materiji siromašnim zemljištima. U uslovima slabe obezbeđenosti zemljišta borom, njegov nedostatak u biljkama podstiču suša, visoka pH zemjišta, prekomerna kalcifikacija.
Kao i nedostatak bora, i višak ovog elementa izaziva niz nepoželjnih promena kod biljaka.
Raspon između dovoljne obezbeđenosti biljaka borom i njegovog viška je veoma mali. U novije vreme višak bora se češće javlja pri gajenju povrtarskih i ukrasnih biljaka u zaštićenom prostoru.
Zalivanje tih biljaka vodom koja sadrži više od 1,0 ppm bora može postepeno da izazove njegov višak. Kalcifikacijom, navodnjavanjem vodom sa niskim sadržajem bora, može se ublažiti nepovoljno dejstvo viška bora u zemlištu.
Foto: Cover Images
