Borago officinalis, kako glasi latinski naziv za borač, spada u one biljke koje imaju više namena te je tako dobar za popravljanje teških zemljišta, a koristi se kao lekovita i začinska biljka, ali i kao povrće ili začin.
Borač je jednogodišnja zeljasta, dlakava biljka, visoka 30-60 cm. Donji listovi su sa dugim drškama eliptični skupljeni u rozetu, a gornji duguljasti, sedeći. Stabljika je šuplja, razgranata, debela i sadrži sluzavi sok.
Cvetovi su najčešće plavi, ređe beli ili purpurni. Cveta od maja do avgusta. Pošto dugo cveta, dobra je pčelinja paša. Mladi listovi borača imaju kiselkast ukus i miris koji podseća na krastavce.
Sadrži oko 25% sluzi, 2,5% tanina, malo etarskih ulja, saponina, kalcijum malata i kalijum nitrata. Prisustvo znatne količine kalijum nitrata objašnjava svojstvo borača da izaziva pojačano mokrenje i znojenje. Cvet ulazi u sastav cvetnih plućnih čajeva za lakše iskašljavanje. Takođe, cvetovi su našli upotrebu u gastronomiji.
Velike količine sluzi u listu doprinose korišćenju ove biljke kao blagog sluznog sredstva koje deluje slično belom slezu. Pepeo dobijen sagorevanjem borača, pomešan sa medom, upotrebljava se kao sredstvo za obolele desni, a vino u kome je macerovan borač jača i čisti krv.
Borač takođe poseduje alelopatska svojstva. Dobre rezultate pokazuje kada se posadi između jagoda. Sadnice jagoda štiti od insekata i prouzrokovača bolesti.
Široko je rasprostranjen u prirodi, pošto je nitrofilna biljka, sreće se svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. Takođe se može gajiti i plantažno.
Borač spada u nezahtevne biljke. Skroman je u svojim zahtevima, otporan na hladnoću i visoke temperature. Dobro raste u zemljištu neutralne pH vrednosti.
Setva se obavlja u aprilu. Seje se na dubinu 1,5-2 cm. Niče posle 7-10 dana. Setva se može obaviti uskoredo i širokoredo. Uskoredna setva obavlja se na rastojanje od 12,5 cm, sa potrošnjom semena za setvu od 20-25 kg/ha, a širokoredna setva se obavlja na međuredno rastojanje od 50 cm, sa potrošnjom semena od 6-10 kg/ha.
Može se sejati i u jesen. Biljka prezimljava u fazi prizemne lisne rozete. Rasađuje se u proleće, u aprilu. Posle presađivanja lako se ukorenjuje. Biljku bi trebalo za vreme vegetacije više puta okopavati i uništavati korov.
Bere se kad je biljka u punom cvetu, obično tokom juna i jula.
Donji listovi borača se ne skupljaju. Bolje je sakupljati samo cvetove i lišće. Pošto se stablo veoma teško suši, a pri dugom sušenju droga dobija smeđu boju i time se obezvređuje, preporučuje se sakupljanje samo lišća i cvetova. Trebalo bi ih pažljivo sušiti u tankom sloju, na temperaturi do 40°C. Prinos herbe iznosi 2-3 t/ha, a prinos semena se kreće od 200 -400 kg/ha.
LEKOVITA SVOJSTVA
Kao lekovita biljka borač se koristi kod raznih upala, ospica, šarlaha, upale bubrega, leči širok spektar urinarnih problema, podstiče znojenje, snižava temperaturu, jača srce, pomaže kod autoimunih i bolesti krvnih sudova, uspostavlja hormonsku ravnotežu i nivo glukoze u krvi, kod reumatizma, poboljšava apsorpciju gvožđa, sprečava vrtoglavice, jak je antioksidans. Utiče pozitivno i na zdravlje kože, smanjujući upale, iritaciju i suvoću kože. Pozitivno utiče na koncentraciju, otklanja apatiju, depresiju, tugu i melanholiju, kao i nesanicu, jer deluje kao blagi sedativ.
Preporučuje se kod problema sa metabolizmom, menstruacijom, menopauzom, plućnim tegobama.
Čaj je delotvorna za ispiranje usne duplje, kod problema sa desnima i zubima. Sprečava oštećenje vida i nastanak noćnog slepila, a čaj se preporučuje i za ispiranje suvih očiju.
Od semena se dobija ulje koje sadrži gama-linoleinsku masnu kiselinu (GLA), a nije podložno kvarenju. Preporučuje se hladno ceđeno ulje i čuvanje na tamnom i hladnom mestu. Ne preporučuje se osobama koje imaju epilepsiju ili zgrušavanje krvi.
Od cveta se dobija esencija aromatičnog mirisa, koja se preporučuje osobama koje osećaju pritisak i težinu u grudima i za kardiovaskularne tegobe. Oslobađa od pritiska, jača volju i popravlja raspoloženje. Esencija može da bude u vidu spreja, kreme ili se sipa u vodu za kupanje.
Takođe, preporučuje se i kao dodatak ishrani tokom oporavka od bolesti i čisti organizam od toksina.
Za Agro TV: Mr Anka Kačarević, PSSS Beograd
Foto: Pixabay