Pored maline i kupine, borovnica za našu privredu ima veliki potencijal, koji raste iz godine u godinu. Početkom juna, kada kreće berba kod nas, neki su nudili platu od čak 90.000 dinara za branje borovnica.
Borovnica je vremenom postala srpsko „plavo zlato“, te ne čudi što otkupna cena ove godine ide do 700 dinara/kg. Uz malinu, ova voćka nastavlja da doživljava ekspanziju, te je mnogi nazivaju i voćkom budućnosti.
Površine pod zasadima „plavog zlata“ višestruko su uvećane u našoj zemlji, a pre 40 godina prve veće plantaže borovnica na teritoriji Srbije posađene su na proplancima planine Rudnik.
Jedan od pionira u tom poslu je i Momčilo Paunović, koji je ovo voće posadio pre 16 godina i sada ima površinu od 22 ara.
– Borovnica nije zahtevna biljka. Ono što je neophodan preduslov jeste odgovarajuće kiselo zemljište, sa PH vrednošću od 4,2 do 5,3. Ukoliko to nije u tim vrednostima, sve je uzalud, ne može ništa da se dobije poboljšavanjem. Ove godine svoje zasade nisam ni đubrio, a rod je bio odličan. Fantastično rađa i u sistemu slobodnog uzgoja, daje prinose od čak 16 tona po hektaru – rekao je Momčilo za RINU.
U Srbiji se borovnica uzgaja na skoro 2.000 hektara, a sve su brojniji oni koji odluče da je zasade, upravo zbog mogućnosti dobre zarade. Otkupna cena borovnice je, godinama unazad, dosta veća u odnosu na cene drugog voća.
– Prošle godine sam je prodavao za 600 dinara po kilogramu, a ove sezone njena cena je 700. Sve što se ubere, može i da se proda kad je u pitanju borovnica. Prethodnih godina sve je išlo za izvoz, a sada je i naše domaće tržište izuzetno isplativo. Moje borovnice neretko spakujem i šaljem poštom na kućnu adresu – kaže ovaj voćar sa Rudnika.
Dodaje da je borovnicu najbolje prodati kao konzumnu voćku, ali on se odlučio i da je prerađuje tako da su u njegovom domaćinstvu svetlo dana ugledali sokovi, džemovi, vino od borovnice. Sve to, takođe, nađe svoj put do kupaca.
Izvor: RINA
Foto: Envato
