Lipa (Tilia sp.) je rod koji obuhvata oko 30 vrsta listopadnog drveća koje pripada familiji Tiliaceae.

Rasprostranjenost joj je veoma velika, ima je u Evropi, Americi, Aziji. U našim krajevima u prirodi rastu bela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa), krupnolisna lipa (Tilia platyphyllos) i sitnolisna lipa (Tilia cordata).

Lipe dostižu visinu od 25 do 30 metara, a starost od nekoliko stotina godina. Krošnja je gusta, široko piramidalna. Cvetovi lipe su mali, zelenkastožute boje, skupljeni u cvastima. Blagog su i prijatnog mirisa, dok im je ukus sluzast, sladunjav i pomalo opor. Oporost daje tanin, kojeg najviše ima u priperku, koji povezuje cvast. U cvetu i listu ima vitamina C u zavidnim količinama, zbog čega tek otvoren list može da se koristi kao povrće. Lipe cvetaju u junu i julu, cvetanje traje dve do tri nedelje i predstavlja medonosnu vrstu. Plod je orašica.

Voli duboku i plodnu zemlju. Dobro podnosi gradske uslove. Ovo veličanstveno drvo, mirisnog cveta, budi u svakom čoveku predivna osećanja. Kod nas se od davnina gaji i spada među najstarije autohtone vrste. Česta je u drvoredima, parkovima, oko manastira, crkava, u školskim dvorištima i privatnim vrtovima.

Drvo lipe je meko i lagano, lako se obrađuje i koristi se za izradu igračaka, mada se mogu izrađivati i muzički instrumenti. Nije podesno za upotrebu u građevinarstvu i industriji nameštaja jer mu je čvrstoća mala.

Lipov cvet se koristi za spravljanje čaja koji je poznat po lekovitim svojstvima.

Lipu bi trebalo brati čim počne da cveta, odnosno kad su se dve trećine cvetova u cvasti rascvetale, jer precvetala lipa nema nikakvu vrednost. Trebalo bi voditi računa da se cvasti beru po suvom i lepom vremenu, i naravno sa priperkom. Cvet lipe je izuzetno vredan jer sadrži tanin, etarsko ulje, heterozide, šećer, vosak, manitol, tartarat…

Dokazano je da čaj snižava krvni pritisak, izuzetno je dobar za ublažavanje bolova pri mokrenju, leči od malokrvnosti i vodene bolesti, čisti krv i bubrege. Čaj je izuzetno dobar za prehlade, kod gripa i bolesti disajnih organa, leči od hroničnog i grčevitog kašlja, protiv grčeva, za umirenje (opušta napete živce i daje dobar san), leči od nesvestice, sprečava upalu pluća i dušnika, leči od bubrežnih kamenaca, odstranjuje pege sa kože lica, sprečava opadanje kose. Opekotine i rane dobro je ispirati i oblagati čajem.

Božanstveni miris lipe nigde nema takav status kao kod slovenskih naroda. Možda i zbog toga što je lipa kod starih Slovena bila sveto drvo. U lipovim šumama su živeli, pod lipom su vršili obrede i lipi prinosili žrtve kao vrhovnom božanstvu. Prelaskom iz paganstva u hrišćanstvo, bogovi su zamenjeni, ali je obožavanje lipe i dalje ostalo. Mnogi potomci drevnih Slovena i danas stavljaju ogranke lipe u krov svoje kuće da bi ih sačuvali od požara. A postoji i verovanje da lipa čuva od zla i uroka.

Drvo lipe je bilo obavezno u blizini kuće. Grančice lipe sa listom i cvetom su čuvane u kući zdravlja radi. U lipovim šumama Sloveni su sakupljali med i vosak, a medovina je bila Slovenima omiljeno piće.

Lipa je uvek važila za simbol prijateljstva, a u grčkoj mitologiji predstavljala je znak nežne vernosti.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay