Vegetacija ozimih strnih useva kasni, tek je fazi punog bokorenaja, koje je slabijeg intenziteta nego prethodnih godina.
Na teritoriji Braničevskog okruga, po podacima Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Požarevac, ozimim strnim žitom posajano je oko 38 hiljada hektara, od čega 27 hiljada hektara pod pšenicom. U optimalnom roku posejano je svega oko petnaestak odsto površina.
Ozima strana žita su u fazi punog bokorenja. S obzirom na to da imamo jedan duži vremenski period bez padavina, u poslednih dvadesetak dana palo je veoma malo kiše, što je svakako jedan od faktora koji nagativno utiču na vegetaciju, pre svega pšenice. Prvo prihranjivanje je obavljeno pre oko mesec dana.
– Obilaskom terena konstatovali smo da usevi gladuju, jer zbog nedostatka vlage u zemljištu nisu u mogućnosti da usvoje azot. Trenutno je potrebno minimum 20 litara kiše po metru kvadratnom, kako bi došlo do usvajanja dovoljne količine azota – rekla je za ebranicevo.com Jorgovanka Vlajkovac, savetodavac i stručni saradnik u PSSS Požarevac.
Ona preporučuje da se druga prihrana obavi polovinom aprila, jer je biljakama potrebno još azota. Količina đubriva za drugo prihranjivanje zavisi od sklopa useva, a preporuka je da to bude od 100 do 150 kilograma po hektaru KAN-a.
– Takođe, utvrdili smo da vegetacija kasni, ali usevi moraju da prođu sve faze razvoja i čim krenu više dnevne temperature, usevi će preći u fazu vlatanja. Trenutne vremenske prilike dovele su do slabog bokorenja, čak i kod sorata koje su genetski predodređene za više sekundarnih stabala. Na terenu smo utvdrili da ima svega dva do tri sekundarna stabla po biljci, što će svakako uticati na visinu prinosa, jer će biti manje klasova u žetvi – kazala savetodavac za ratarstvo PSSS.
Vlajkovac podseća da je u ovom periodu veoma važno pratiti useve ozimih strnih žita, jer i pored toga što nema dovoljno vlage u ovako retkim usevima korovi su veoma konkutentni, kako bi se na vreme obavio tretman zaštite od korova, ali i bolesti.
– Sa predsetvenom pripremom za prolećnu setvu ne treba žuriti, jer zbog nedostatka vlage i kolebljivih temperatura nisu se stvorili adekvatni uslovi. Neophodno je najmanje 50 litara kiše i da se setveni sloj zagreje najmanje na 10 stepeni Celzijusovih, kako bi seme moglo da klija. Potrebno je da se ispuni još jedan temperaturni uslov, a to je da razlika između dvevnih i noćnih temperatura ne bude drastično velika – zaključila je Vlajkovac.
Izvor: ebranicevo.com
Foto: Pixabay
