Tržište svinja u Srbiji prolazi kroz period pun izazova, pri čemu je nekoliko faktora uticalo na trenutnu situaciju.
Uvoz svinjskog mesa iz Evropske unije (EU) značajno je opteretio domaće proizvođače. Zbog velike količine uvezenog mesa, domaći farmeri sve češće prodaju svinje ispod cene koja im omogućava profit. Cena tovnih svinja pala je na oko 230 dinara po kilogramu, što je daleko ispod prethodnih 300 dinara. Iako su cene žitarica i uljarica značajno niže u poređenju sa prošlom godinom, troškovi stočne hrane ostaju visoki, otežavajući profitabilnost proizvođača.
Na tržištu stoke u Šumadijskom regionu zabeležen je rast otkupnih cena tovnih svinja telesne mase preko 120 kilograma. Klaničari su plaćali 220 din/kg, što je povećanje u odnosu na prethodnu sedmicu. Nasuprot tome, otkupna cena krmača za klanje bila je niža i iznosila je 190 din/kg.
U Jablaničkom regionu, prema izveštaju reportera STIPS iz Leskovca, došlo je do rasta cena prasadi težine od 16 do 25 kilograma, gde je dominantna cena bila 350 din/kg, dok su tovne svinje preko 120 kilograma otkupljivane po 230 din/kg. Na pijaci žive stoke u Leskovcu, prasad iste telesne mase prodavana su po ceni od 400 din/kg, što je takođe bio rast u odnosu na prethodnu sedmicu.
U Raškom regionu evidentiran je pad cena prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma, sa dominacijom cene od 260 din/kg. Niže su bile i cene obe kategorije tovnih svinja – grla mase od 80 do 120 kilograma otkupljivana su po 210 din/kg, dok je cena svinja preko 120 kilograma pala na 190 din/kg.
Južnobanatski region je zabeležio niže otkupne cene prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma, sa dominantnom cenom od 350 din/kg, dok je na pijaci u Loznici zabeležen rast cena prasadi na 370 din/kg.
Na području Podunavskog regiona, cene obe kategorije tovnih svinja su pale. Grla mase od 80 do 120 kilograma otkupljivana su po 200 din/kg, dok je za svinje mase preko 120 kilograma cena pala na 180 din/kg.
Pored ekonomskih izazova, prisutan je i pritisak zbog bolesti afričke svinjske kuge, koja i dalje preti industriji, iako još nije pogodila industrijske farme. Ipak, preventivne mere i karantinske restrikcije otežavaju poslovanje. U isto vreme, EU beleži pad u proizvodnji svinjetine zbog smanjene potražnje, kako na domaćem tako i na izvoznim tržištima, što dodatno komplikuje situaciju za srpske proizvođače, koji se bore sa nelojalnom konkurencijom iz EU.
Neki stručnjaci veruju da su potrebne promene u kvotama za uvoz, dok drugi ističu važnost stabilizacije domaće proizvodnje. S obzirom na sve ove faktore, jasno je da će srpski uzgajivači svinja morati pažljivo da prate tržište i da očekuju nastavak turbulencija u nadolazećim mesecima.
Foto: Freepik, Envato