Breskvin smotavac (Cydia molesta, Grapholita molesta) predstavlja najznačajniju štetočinu breskve i nektarine, a u Srbiji je široko rasprostranjen – može se reći da je prisutan u svim zasadima. Osim ove dve vrste, napada i šljivu, krušku, dunju i kajsiju, a ugroženije su pozne sorte.
Prva oštećenja se mogu uočiti na mladim lastarima u vidu uvenuća i sušenja, a kasnije i na plodovima, najčešće od larvi kasnijih generacija. Oštećenja na plodovima su posebno značajna, jer smanjuju tržišnu vrednost, a čak 50% plodova može biti neupotrebljivo. Na površini ploda se mogu uočiti rupe gde se gusenica ubušuje i smolotočina na koju će se naseliti gljiva čađavica – uzrokovač truljenja. U unutrašnjosti se jasno vide hodnici ispunjeni izmetom insekta, prošireni prema koštici.
Breskvin smotavac prezimljava kao odrasla gusenica, u gustom, svilenom kokonu smeštenom u pukotinama kore stabla ili grana, ili u biljnim ostacima na površini zemljišta. Prelazak iz gusenice u lutku dešava se u rano proleće. Prvi leptiri prezimljujuće generacije izleću krajem aprila – početkom maja, a intenzivan let nastaje u trećoj dekadi maja i traje do početka jula. Leptiri lete u večernjim časovima.
Ženka polaže jaja pojedinačno, najčešće na naličju lista, a prosečan fertilitet se kreće 20 – 200 jaja, u zavisnosti od uslova. Period inkubacije traje 7 – 14 dana, a potom mlade larve kreću sa lista ka mladaru, gde se ubušuju, prave vertikalne hodnike, a na ulazni otvor izbacuju crvotočinu. Kada ponestane hrane, gusenica jednostavno prelazi u drugi mladar. Tokom svog razvoja, larva oštećuje prosečno 2 – 7 mladara, koji se posledično suše u dužini oko 10 cm.
Po završenom razvoju gusenica prelazi u lutku, i u toku 7 – 15 dana (krajem juna) izleću leptiri II generacije. Ova generacija oštećuje mladare, ali i zelene plodove. Štetočina prodire pored peteljke, na mestu dodira dva ploda ili ploda i grane. U jednom plodu može biti nekoliko gusenica.
Breskvin smotavac je u voćnjacima prisutan od maja do polovine septembra, a optimalni uslovi za razvoj su temperatura 20 – 30 stepeni, i vlažnost 70 – 80%. Pri temperaturi ispod 16 stepeni, ženke ne polažu jaja. Smotavac obično ima četiri generacije, a s obzirom na to da je let razvučen, tokom godine možemo u voćnjaku naći različite razvojne stadijume.
Vreme suzbijanja se mora odrediti posebno za svako područje, na osnovu praćenja razvojnog stadijuma gusenica i leta leptira. Suzbijanje se vrši insekticidima na bazi aktivne materije lambda cihalotrin, kao i pri suzbijanju jabučnog smotavca, s tim što su razmaci između dva tretmana kraći, jer se breskvin smotavac brže razvija. Najčešće se prvo tretiranje izvodi sredinom ili krajem maja.
Foto: PIS Vojvodina, Pixabay, Eppo